Disleksija nije samo problem sa čitanjem ili jezikom, već dublji izazov u načinu na koji mozak prilagođava informacije koje prima, pokazala su dva nova istraživanja. Studije sprovedene na Hebrejskom univerzitetu u Izraelu i na MIT-u otkrile su da osobe sa disleksijom imaju manju sposobnost prilagođavanja ponovljenim stimulusima, uključujući reči, muzičke tonove i lica.
Istraživači su otkrili da disleksične osobe brže zaboravljaju nedavne događaje, što se odnosi na tzv. implicitnu memoriju – informacije koje mozak automatski obrađuje, ali ih ne zadržava dugoročno. Ova slabija prilagodljivost mogla bi objasniti zašto osobama sa disleksijom teže pada procesiranje pročitanih reči.
U izraelskoj studiji, učesnici su slušali muzičke tonove i procenjivali koji je viši. Osobe bez disleksije bolje su obavljale zadatak kada su čule ponovljeni ton, dok disleksične osobe nisu imale iste benefite nakon dužih pauza. Njihov mozak nije postajao efikasniji, što su potvrdila merenja elektroencefalografijom (EEG).
Slično tome, istraživanje na MIT-u koristilo je funkcionalnu magnetnu rezonancu (fMRI) za merenje moždane aktivnosti dok su ispitanici prepoznavali reči, lica i objekte. I ovde su osobe sa disleksijom pokazale manje prilagođavanje stimulusima.
Naučnici veruju da je čitanje posebno zahtevan zadatak za mozak, jer za razliku od prepoznavanja lica i objekata, ono nije evolutivno ukorenjeno. Ova otkrića otvaraju vrata za dalja istraživanja i potencijalne tretmane disleksije kroz poboljšanje plastičnosti mozga, uključujući i razvoj lekova koji bi mogli pomoći osobama sa ovim poremećajem.
