Sveobuhvatnija definicija gubitka sluha koju su dali istraživači Univerziteta u Mančesteru i Univerziteta u Notingemu otkrila je da je pogođeno 18 miliona ljudi, 6 miliona više nego što je ranije prijavljeno korišćenjem definicije iz 1980-ih.
Nova analiza, objavljena u Međunarodnom časopis za audioologiju, ponovo je procijenila postojeće podatke o prevalenci kako bi uključila osobe sa oštećenjem sluha koje zvanična statistika ranije nije uzimala u obzir.
Studija je zasnovana na novim procenama stanovništva iz najnovijih popisa: škotskog popisa 2021. i popisa stanovništva Engleske i Velsa 2022. godine. Zbog povećanja populacije u Velikoj Britaniji, ovo je rezultiralo povećanjem na 4,6 miliona.
Međutim, novi podaci pokazuju da ako su uključeni ljudi sa blažim stepenom gubitka sluha na oba uha, procena je 12,3 miliona, ili 1 od 4 populacije starosti od 18 do 80 godina.
Broj je još veći – 18 miliona ili 1 od 3 – ako su uključeni i oni sa oštećenjem sluha samo na jednom uhu.
Koautor profesor Kevin Munro, viši istraživač Nacionalnog instituta za istraživanje zdravlja i nege (NIHR) na Univerzitetu u Mančesteru, rekao je: „Ovi podaci preciznije odražavaju broj odraslih u Velikoj Britaniji koji imaju oštećen sluh što će uzrokovati poteškoće u slušanju, posebno u pozadinskoj buci.
„Održavanje zdravlja sluha odraslih je snažna društvena odgovornost. Stoga je važno priznati da su iskustva miliona ljudi efektivno odbačena postojećim podacima, što znači da su oni praktično izostavljeni iz nacionalnog razgovora.“
Koautor NIHR-a, viši istraživač, profesor Majkl Akerojd sa Univerziteta u Notingemu, rekao je: „Način na koji definišemo gubitak sluha dovodi nas u sukob sa većinom drugih zemalja.
„Osavremenjavanjem ovih brojeva usklađujemo se sa najnovijom međunarodnom praksom. Nadamo se da će to podstaći više ljudi da shvate koliko je gubitak sluha uobičajen.“
Gubitak sluha je na trećem mestu za godine života sa invaliditetom, prvo za senzorne poremećaje, a prvo za osobe starije od 70 godina. Zbog toga je rešavanje gubitka sluha važna komponenta zdravog starenja, tvrde istraživači.
Uprkos revidiranoj proceni, istraživači naglašavaju da je potrebna nova studija jer je došlo do značajnih promena u faktorima koji bi mogli da utiču na procene.
Ovo uključuje potencijalno manji profesionalni gubitak sluha zbog smanjenja u teškoj industriji i veću populacionu raznolikost od 1980-ih na osnovu kojih se procenjuju ovi podaci. Neke etničke manjine su pod većim rizikom od gubitka sluha.
Nove studije bi takođe mogle da utvrde da li sada postoji veći gubitak sluha zbog izlaganja rekreativnoj buci.
Glavni medicinski službenik (CMO) za Englesku, profesor Kris Viti, u izveštaju o zdravom starenju za 2023. odrazio je poziv istraživača na bolje podatke.
U njegovom izveštaju se tvrdi da se dostupne procene oštećenja sluha oslanjaju na zastarele statistike od pre nekoliko decenija i da senzorno oštećenje glavni doprinosi invalidnosti u starijoj dobi.
Takođe se tvrdi da su mnoge komponente procesa starenja značajno nedovoljno istražene, uključujući oštećenje sluha.
Viktorija Boelman, direktorka za uvid i politiku u RNID-u, rekla je: „RNID pozdravlja ovaj novi uvid kao korak napred u našem razumevanju zajednice ljudi sa oštećenjem sluha u Velikoj Britaniji. Ažurirani statistički podaci sada odražavaju i uključuju iskustvo iz stvarnog života 18 miliona ljudi u Velikoj Britaniji koji imaju različita i različita iskustva sa gluvoćom i gubitkom sluha.
„Ranije isključivanjem ljudi sa blažim gubitkom sluha ili gubitkom sluha na jedno uho, društvo je efektivno odbacilo milionska iskustva ljudi i nije ih uključilo u nacionalne razgovore.“
