Iako smo i dalje skeptični prema sposobnostima pripovedanja i snimanja filmova veštačke inteligencije, pokazalo se da ima zaista korisne primene u nauci. Kao što pokazuje nova studija, AI može čak i bolje od kliničkih testova u predviđanju napretka Alchajmerove bolesti.
To bi moglo značiti da ljudi koji pokazuju znake ranih stadijuma demencije mogu biti bolje informisani o riziku od napredovanja stanja, a tretmani i mere predostrožnosti se mogu primeniti ranije, ako je potrebno.
Istraživanje je vodio tim sa Univerziteta Kembridž u Velikoj Britaniji, a koristio je pristup mašinskog učenja za obuku algoritama veštačke inteligencije na testovima kognitivnih sposobnosti i skeniranju mozga od 410 pojedinaca – pronalaženje obrazaca koji odgovaraju kogniciji sa nivoima sive materije, što pomaže mozak obrađuje informacije.
„Napravili smo alat koji je, uprkos tome što koristi samo podatke iz kognitivnih testova i MR skeniranja, mnogo osetljiviji od sadašnjih pristupa u predviđanju da li će neko napredovati od blagih simptoma do Alchajmerove bolesti – i ako jeste, da li će ovaj napredak biti brz ili sporo“, kaže stariji autor i neuronaučnik kognitivnog računarstva Zoe Kourtzi sa Univerziteta u Kembridžu.
Kada je AI testiran na 1.486 slučajeva van podataka o obuci, bio je u stanju da tačno identifikuje ljude koji će razviti Alchajmerovu bolest u roku od tri godine u 82 odsto vremena, a one koji ne bi razvili bolest u 81 odsto slučajeva. vreme.
To je oko tri puta bolje od trenutnih kliničkih procena i moglo bi da napravi ogromnu razliku u pogledu dijagnoze Alchajmerove bolesti. AI je takođe mogao da identifikuje koliko brzo će demencija napredovati u mnogim slučajevima.
Ovo bi moglo pomoći lekarima da identifikuju one koji bi bili najprikladniji za nove tretmane, kao i da omogući dalje proučavanje Alchajmerove bolesti u njenim najranijim fazama, što je od vitalnog značaja za konačno otkrivanje kako bolest počinje.
„AI modeli su dobri onoliko koliko su dobri podaci na kojima su obučeni“, kaže Kourtzi. „Da bismo bili sigurni da naša ima potencijal da bude usvojena u zdravstvenom okruženju, obučili smo je i testirali na rutinski prikupljenim podacima ne samo od istraživačkih grupa, već i od pacijenata u stvarnim klinikama za pamćenje. Ovo pokazuje da će se moći generalizovati na stvarno svetsko okruženje“.
Novi pristup ima mnogo toga u prilog: relativno je jeftin, na primer, i ne zahteva nikakve invazivne procedure u smislu prikupljanja tkiva ili krvi. S obzirom da se zdravstveni resursi stalno povećavaju, to je važno.
Korisno je i isticanje onih sa niskim rizikom od razvoja Alchajmerove bolesti – nudeći bezbrižnost za one koji imaju problema sa pamćenjem kako stare i koji su zabrinuti da bi mogla doći do demencije.
„Činjenica da bismo mogli da smanjimo ovu neizvesnost pomoću informacija koje već imamo je uzbudljiva i verovatno će postati još važnija kako se pojavljuju novi tretmani“, kaže psihijatar Ben Andervud sa Univerziteta u Kembridžu.
Istraživanje je objavljeno u eClinicalMedicine.