Noćne more mogu biti sistem ranog upozorenja za pojavu autoimunih poremećaja u mozgu.
Nova studija koju je vodila istraživačica javnog zdravlja sa Univerziteta Kembridž Melani Sloun otkrila je da su loši snovi jedan od najčešćih i ranih znakova izbijanja lupusa.
U onlajn anketi od 676 pacijenata sa lupusom – tehnički poznatim kao sistemski eritematozni lupus (SLE) – otprilike trećina pacijenata prijavila je poremećene snove u godini pre nego što su se pojavili drugi simptomi bolesti.
Nalazi doprinose anegdotskim izveštajima da su snovi i imunološki sistem mozga nekako isprepleteni.
„Odavno smo svesni da promene u snu mogu značiti promene u fizičkom, neurološkom i mentalnom zdravlju, a ponekad mogu biti i rani pokazatelji bolesti“, kaže neurolog i autor studije Gaj Lešciner iz bolnice Gaj i Sent Tomas u Londonu.
„Međutim, ovo je prvi dokaz da nam noćne more takođe mogu pomoći da pratimo tako ozbiljno autoimuno stanje kao što je lupus, i važan je znak kako pacijentima tako i kliničarima da nam simptomi spavanja mogu reći o predstojećem recidivu.
SLE je doživotna autoimuna bolest nepoznatog uzroka koja najčešće počinje između 15. i 45. godine. Svakih nekoliko godina izaziva povremene napade bolnih zglobova, groznicu, bol u grudima, umor ili gubitak kose.
Ne razvijaju svi sa SLE neuropsihijatrijske simptome tokom ovih napada. Ali za otprilike 40 procenata koji to rade, dijagnoza i lečenje su izazovni, jer su simptomi poput noćnih mora i halucinacija subjektivni i mnogi pacijenti oklevaju da o njima razgovaraju.
Ljudi sa autoimunim bolestima mozga često doživljavaju živopisne snove koji su emocionalno nabijeni, ali ovi kognitivni simptomi imaju tendenciju da prođu ispod radara.
Nedavno su, međutim, studije pokazale da su mnogi koji razviju Parkinsonovu bolest (koja je povezana sa autoimunim problemima) opterećeni uznemirujućim snovima i do decenije pre postavljanja dijagnoze.
Noćne more takođe potencijalno predviđaju demenciju, koja je opet povezana sa imunološkim sistemom. A neki pacijenti sa multiplom sklerozom kažu da njihovi snovi postanu gadni pre nego što se pojave.
Čini se da isto sada važi i za neke ljude sa lupusom.
Kao i onlajn anketa, istraživači su obavili lične intervjue sa 69 ljudi koji žive sa sistemskom autoimunom reumatskom bolešću, uključujući lupus.
Jedan ispitanik je rekao da su njihovi loši snovi tokom lupusa bili toliko „užasni“ da su videli „kožu kako se skida sa ljudi“. „Mislim da što je moje telo pod većim stresom, to bi sanjanje bilo živopisnije i lošije“, rekli su istraživačima.
Drugi pacijent je imao sličnu teoriju: „Došao sam do zaključka da su [nošne more] verovatno da se borim protiv sopstvenog sistema“, rekli su oni.
S obzirom na to da ova iskustva mogu biti toliko emocionalno nabijena, istraživači su nežno uveli halucinacije u razgovor pitajući o „dnevnim morama“ – a neki pacijenti su odmah znali na šta misle.
„Čim ste rekli [dnevna mora], to je imalo smisla“, rekao je jedan učesnik. „To je kao, ne nužno zastrašujuće; kao da ste sanjali, a ipak sedite budni u bašti… kao da se osećate zaista dezorijentisano. Najbliže čega mogu da se setim je da se osećam kao da sam Alisa u zemlji čuda .“
Neposredno pre nego što su iskusili ove dnevne more, onlajn anketa je pokazala da je preko 60 odsto ispitanika prijavilo sve poremećenije noćne snove.
Takvi nalazi podržavaju nedavna klinička zapažanja dvojice autora studije, Slouna i reumatologa Dejvida D’Kruza sa Kings koledža u Londonu, koji su primetili da ispitivanje pacijenata sa lupusom o noćnim morama „izaziva zapanjujući odgovor“.
„Dugi niz godina sam razgovarao o noćnim morama sa svojim pacijentima sa lupusom i mislio da postoji veza sa njihovom aktivnošću bolesti“, kaže D’Kruz o novim nalazima.
„Ovo istraživanje pruža dokaze o tome, i snažno ohrabrujemo više lekara da pitaju o noćnim morama i drugim neuropsihijatrijskim simptomima.
Tim je takođe anketirao kliničare o njihovom razumevanju lupusa. Samo je jedan reumatolog smatrao da su snovi potencijalno povezani sa napadima lupusa, ali je većina stručnjaka bila otvorena da pita pacijente o njihovim noćnim morama da bi eventualno ranije uhvatili i lečili napade.
Naši snovi zaista mogu nešto da nam govore. Čak i naučnici sumnjaju u to.