Nova studija objavljena u časopisu Clinical Social Work Journal otkrila je da su adolescenti i mladi odrasli koji su iskusili negativna iskustva u detinjstvu (ACE) pre 18. godine imali značajno veću verovatnoću da dožive simptome mišićne dismorfije.
Uz prethodna istraživanja koja su pokazala da više od polovine severnoameričke dece i adolescenata doživi najmanje jedno nepovoljno iskustvo u detinjstvu u svom životu, ovi novi nalazi naglašavaju potrebu za većom svešću o tome koliko su štetna iskustva u detinjstvu (kao što su nasilje u porodici, emocionalno zlostavljanje i seksualno zlostavljanje) i mišićna dismorfija (patološka potraga za muskularnošću) su povezani.
„Oni koji doživljavaju negativna iskustva iz detinjstva mogu da se upuste u potragu za muskularnošću kako bi nadoknadili iskustva u kojima su se nekada osećali inferiornim, malim i izloženim riziku, kao i da bi se zaštitili od buduće viktimizacije“, kaže glavni autor Kajl T. Ganson, dr. D., MSV, docent na Factor-Inventash fakultetu za socijalni rad Univerziteta u Torontu. „Iskustvo negativnih iskustava iz detinjstva takođe može povećati nezadovoljstvo telom, posebno nezadovoljstvo mišića, što je ključna karakteristika mišićne dismorfije.“
Prethodne studije su pokazale da štetna iskustva u detinjstvu mogu dovesti do štetnih efekata po zdravlje. Dok su prethodna istraživanja pokazala da su štetna iskustva iz detinjstva veoma česta kod ljudi sa poremećajima u ishrani i telesnim dismorfnim poremećajem, nekoliko studija je razmatralo povezanost između nepovoljnih iskustava iz detinjstva i mišićne dismorfije.
Istraživači studije analizirali su podatke od preko 900 adolescenata i mladih odraslih koji su učestvovali u kanadskoj studiji o zdravstvenom ponašanju adolescenata. Ukupno, 16% učesnika koji su iskusili pet ili više negativnih iskustava u detinjstvu bilo je pod kliničkim rizikom od mišićne dismorfije, naglašavajući značajne traumatske efekte koje takva iskustva mogu imati na mentalno zdravlje i dobrobit.
„Važno je da je naša studija otkrila da je pol važan faktor u odnosu između nepovoljnih iskustava iz detinjstva i simptoma mišićne dismorfije“, kaže Ganson. „Dečaci i mladići u studiji koji su iskusili pet ili više nepovoljnih iskustava u detinjstvu imali su značajno veće simptome mišićne dismorfije u poređenju sa devojčicama i mladim ženama.
Autori primećuju da dečaci i mladići koji doživljavaju nepovoljna iskustva iz detinjstva mogu osetiti da je njihova muškost ugrožena ovim iskustvima. Stoga se upuštaju u potragu za muskularnošću kako bi pokazali da se pridržavaju muških rodnih normi kao što su dominacija, agresija i moć.
„Važno je da zdravstveni radnici procene simptome mišićne dismorfije, uključujući nezadovoljstvo mišića i funkcionalna oštećenja vezana za rutine vežbanja i sliku o telu, među mladim ljudima koji su iskusili štetna iskustva u detinjstvu, posebno dečacima i mladićima“, zaključuje Ganson.
