Mnogi roditelji znaju da je važno da njihovi tinejdžeri doručkuju pre nego što krenu u školu. Iako mladi ljudi nerado ga jedu, doručak obezbeđuje energiju koja je potrebna mozgu i telu da funkcionišu tokom dana.
U našem novom istraživanju pogledali smo kakav uticaj doručak ima na motivaciju učenika za učenje i njihovo akademsko postignuće u školi.
Takođe smo pogledali da li je važno da li doručkuju zdrav, nezdrav doručak ili uopšte ne doručkuju.
Kao istraživači obrazovne psihologije, tražimo načine da poboljšamo način na koji učenici uče.
Za razliku od faktora koji su van kontrole učenika (kao što je kvalitet nastave) ili onih za koje je potrebno vreme da se poboljšaju (kao što su veštine učenja), jedenje doručka je nešto nad čim učenici mogu imati neposrednu kontrolu.
To je takođe nešto što bi škole mogle brzo da reše.
Želeli smo da znamo da li doručak utiče na motivaciju i uspeh učenika. Takođe smo želeli da znamo da li je važno da li je doručak zdrav.
Dakle, kao deo projekta Australijskog istraživačkog saveta, proučavali smo 648 australijskih srednjoškolaca iz pet privatnih škola u Novom Južnom Velsu. Dve od ovih škola bile su jednospolne škole za dečake, dve su bile jednopolne škole za devojčice i jedna je bila zajedničko obrazovanje.
Učenici su bili od 7 do 9 godina, prosečne starosti od 13 do 14 godina.
Svoju studiju smo sproveli na časovima prirodnih nauka učenika. Sastavljen je od tri glavne komponente.
Prvo su učenici popunili onlajn anketu o svojim navikama u doručku. Pitali smo da li su doručkovali tog jutra i koju vrstu hrane obično jedu za doručak.
Oslanjajući se na nacionalne smernice o ishrani, napravili smo ocenu koliko često učenici konzumiraju zdravu hranu za doručak, kao što su voće i povrće, mlečni proizvodi i proteini, integralne žitarice i žitarice i voda. Takođe smo pitali koliko često imaju nezdrav doručak, sa artiklima kao što su slatka bezalkoholna pića, prerađeno meso, brza hrana, nezdravi pekarski proizvodi i nezdrave grickalice. Viši rezultat odražava tipično jedenje zdravijeg doručka.
Drugo, ocenili su svoju motivaciju na časovima prirodnih nauka, uključujući koliko su sigurni u obavljanje školskih zadataka iz prirodnih nauka, koliko su cenili predmet i koliko su bili fokusirani na učenje.
Treće, učenici su radili test zasnovan na sadržaju nastavnog plana i programa nauke Novog Južnog Velsa.
Na ovaj način, naša studija je bila snimak jednog dana iz života studenata.
Takođe smo postavljali pitanja o njihovom ličnom poreklu, koliko dobro se obično ponašaju u nauci, kao i o karakteristikama učionice (uključujući vreme lekcije u toku dana) kako bismo to mogli da objasnimo u našim nalazima.
Otkrili smo da su učenici koji su jeli zdrav doručak ujutro tokom studije pokazali veći nivo motivacije i postignuća.
To znači, na primer, da su bili sigurniji u svoje časove nauke i da su se fokusirali na njih. I postigli su više rezultate na testu svog naučnog znanja.
Za poređenje, učenici koji nisu doručkovali imali su niži nivo motivacije i postignuća.
Ovo nije bilo neočekivano. Ali ono što nas je iznenadilo je da su učenici koji nisu doručkovali imali sličan nivo motivacije i postignuća kao oni učenici koji su doručkovali nezdravo.
Ovo sugeriše da jedenje nezdravog doručka može biti jednako ometajuće za motivaciju i postignuće kao i ne jedenje doručka uopšte.
Pošto smo takođe pogledali prethodne naučne rezultate učenika, studija je pokazala da čak i ako su prethodno imali dobre rezultate u nauci, i dalje bi mogli da postignu nisku motivaciju i postignuće ako nisu doručkovali ili jeli nezdravo.
Iako naša studija nije mogla da kopa u konkretne razloge za ovo, verovatno je zato što jedenje pogrešne vrste hrane ne podstiče pravilno um ili telo za ono što je potrebno da bi se optimalno „uključilo“ akademski.
Takođe je važno napomenuti da su učenici u našoj studiji bili iz privatnih škola. Iako smo uzeli u obzir porodično poreklo učenika, socioekonomski aspekt doručka zahteva dalje istraživanje. Može biti da su koristi od zdravog doručka veće u raznovrsnijem uzorku učenika.
Naši nalazi naglašavaju važnost da učenici svakog jutra jedu zdrav doručak.
Škole mogu pomoći da se to obezbedi
Ali škole će morati da imaju na umu i da se pozabave preprekama za zdrav doručak. Na primer, biće situacija u kojima će školski doručak i jutarnja užina morati da budu besplatni. U takvim slučajevima, takođe je moguće da neki učenici ne žele besplatan doručak ako postoji stigma (ako se smatra da je namenjen samo deci iz siromašnih sredina).
Takođe je vredno prepoznati da neki učenici mogu imati brige o imidžu tela i ne žele da pojedu užinu ili doručak u školi. Pored toga, kulturne i prehrambene razlike mogu značiti da neka hrana nije prikladna za neke učenike.
Ako se ovim preprekama efikasno upravlja, naša studija pokazuje da mala i relativno ostvariva promena u životu učenika – zdrav doručak svakog dana – može imati pozitivan akademski uticaj.
