Jennifer Robinson, profesorka psihologije na Univerzitetu Auburn, dugo je proučavala mozak kao superkompjuter u ljudskoj glavi. Sa skoro 20 godina iskustva u oblasti psihologije i neuronauke, ona istražuje kako mozak stvara misli i kako funkcioniše proces razmišljanja.
Kroz analogiju užurbanog grada sa puno ulica i zgrada, profesorka Robinson objašnjava da svaki deo mozga ima specifičan posao, slično kao što određene oblasti u gradu ili zgrade služe različitim svrhama. Kada imate neku misao, to je kao poruka koja putuje kroz grad, prelazi iz jednog kraja u drugi.
Ona naglašava ključnu ulogu neurona u mozgu, ističući da su oni male ćelije koje šalju i primaju signale i poruke kako bi komunicirali jedni s drugima. Sa između 80 milijardi i 100 milijardi neurona u mozgu, oni formiraju neuronske trakte koji su poput ulica i autoputeva u gradu.
Profesorka Robinson dalje objašnjava da kada imate misao, neuroni u mozgu se aktiviraju i stvaraju električne impulse koji putuju kroz neuronske trakte. Ovi impulsi oslobađaju neurotransmitere, male hemikalije koje olakšavaju komunikaciju među neuronima, poput građevinske ekipe koja gradi puteve u gradu.
Kroz ponavljanje i vežbanje, veze između neurona postaju jače, formirajući neuronske mreže koje omogućavaju poboljšanje veština i stvaranje uspomena. Kroz asocijacije između uspomena i emocija, mozak oblikuje naše misli i utiče na način na koji vidimo svet.
Profesorka Robinson ističe važnost sna za obradu informacija i formiranje novih veza u mozgu, kao i značaj zdrave ishrane, vežbanja i pozitivnog razmišljanja za poboljšanje moći razmišljanja.
Kroz sve ovo, ona nas podseća na fascinantan rad mozga i izazove koji nas očekuju u ovoj oblasti, dok tehnologija nastavlja da napreduje i nauka o mozgu postaje sve kompleksnija.
