Brzo i bezbolno skeniranje ljudske očne jabučice moglo bi jednog dana pomoći lekarima da identifikuju „brzo starenje“, koji su u većem riziku od rane smrti.
Starenje očigledno utiče na svačije telo, ali samo zato što dvoje ljudi imaju isti broj godina ispod pojasa ne znači da fizički opadaju istom brzinom.
Pogled duboko u oči osobe mogao bi biti daleko bolji način da se izmeri njihova prava biološka starost, a to bi moglo pružiti uvid u buduće zdravlje pacijenata.
2022. godine, istraživači su otkrili model mašinskog učenja koji je naučen da predviđa godine života osobe jednostavnim gledanjem u njihovu mrežnjaču, što je tkivo na zadnjem delu oka.
Algoritam je toliko tačan da bi mogao da predvidi starost od skoro 47.000 sredovečnih i starijih odraslih u Ujedinjenom Kraljevstvu u okviru zagrada od 3,5 godine.
Nešto više od jedne decenije nakon što su ove mrežnjače skenirane, 1.871 osoba je umrla, a oni koji su imali stariji izgled mrežnjače su skloniji da budu u ovoj grupi.
Na primer, ako je algoritam predvideo da je nečija mrežnjača godinu dana starija od stvarnog uzrasta, rizik od smrti iz bilo kog razloga u narednih 11 godina porastao je za 2 procenta. Istovremeno, njihov rizik od smrti od uzroka koji nije kardiovaskularna bolest ili rak porastao je za 3 procenta.
Nalazi su čisto opservacijski, što znači da još uvek ne znamo šta pokreće ovaj odnos na biološkom nivou.
Ipak, rezultati podržavaju sve veći broj dokaza da je mrežnjača veoma osetljiva na oštećenja starenja. Pošto ovo vidljivo tkivo sadrži i krvne sudove i nerve, moglo bi nam reći važne informacije o zdravlju krvnih sudova i mozga pojedinca.
Prethodne studije su pokazale da ćelije u zadnjem delu ljudskog oka mogu da nam pomognu da predvidimo početak kardiovaskularnih bolesti, bolesti bubrega i drugih znakova starenja. Ali ovo je bila prva studija koja je predstavila ‘retinalni jaz u godinama’ kao snažan prediktor smrtnosti u celini.
„Značajna povezanost između starosne razlike u mrežnjači i smrtnosti ne-kardiovaskularne/ne-karcinomske bolesti, zajedno sa sve većim dokazima o povezanosti oka i mozga, može podržati ideju da je mrežnjača ‘prozor’ neuroloških bolesti“, autori napisali u svojoj studiji.
Pošto je samo 20 ljudi u studiji umrlo od demencije, autori nisu mogli da povežu ovaj specifični poremećaj mozga sa zdravljem mrežnjače.
Oni takođe ističu da se broj smrtnih slučajeva povezanih sa kardiovaskularnim bolestima smanjio poslednjih godina, jer medicina nastavlja da sprečava ono što je nekada bilo fatalno.
To znači da zdravlje mrežnjače i dalje može biti važno sočivo za kardiovaskularno zdravlje, uprkos činjenici da nije povezano sa kardiovaskularnim mortalitetom.
Prethodne studije su, na primer, pokazale da fotografije mrežnjače mogu pomoći u predviđanju kardiovaskularnih faktora rizika.
„Ovaj rad podržava hipotezu da mrežnjača igra važnu ulogu u procesu starenja i da je osetljiva na kumulativna oštećenja starenja koja povećavaju rizik od smrtnosti“, zaključuju autori.
Drugi postojeći prediktori biološke starosti, kao što su neuroimaging, sat metilacije DNK i sat starenja transkriptoma, nisu toliko tačni kao što se čini da je razlika u starosti mrežnjače. Ove metode takođe mogu biti skupe, dugotrajne i invazivne.
Retina se, u međuvremenu, može lako skenirati za manje od 5 minuta. Ako možemo da saznamo više o tome kako je ovaj sloj tkiva povezan sa ostatkom tela, kliničari bi mogli da imaju odličan novi alat u rukama.
