Nespremnost zdravstvenih radnika da prepisuju i izdaju drugačije preporučene lekove dovodi u opasnost zdravlje i živote trudnica, otkriva nova studija koja uključuje istraživača UCL.
Istraživanje, objavljeno u BMJ Open-u i koje uključuje istraživače sa UCL, Centra za reproduktivna istraživanja i komunikacije na BPAS-u, Univerziteta u Kardifu i podrške za trudnoću, naglašava iskustva žena čiji su farmaceuti odbili da izdaju recepte koje im je izdao lekar opšte prakse.
Studija je analizirala odgovore na anketu od 7.090 žena i intervjue sa 34 žene koje su bile trudne ili su bile trudne u poslednjih pet godina, i otkrila da su žene prisiljene da se osećaju „krivima“ ili kao „najgora majka“ jer traže lekove za lečenje ozbiljnih bolesti. Uslovi.
Nekoliko učesnika je čak pribeglo samopropisivanju i prekinulo svoje savetovane tretmane bez lekarske konsultacije – zbog straha od oštećenja fetusa. To je dovelo do hospitalizacije ili pogoršanja simptoma.
Sada istraživači pozivaju zdravstvene radnike da „rade više kako bi osigurali da trudnice imaju pristup pravim lekovima za sebe i svoju bebu“.
Koautor profesor Irene Petersen (UCL Institut za epidemiologiju i zdravlje) je rekla: „Nalazi u ovoj studiji se poklapaju sa onim što smo videli kada smo proučavali elektronske zdravstvene kartone trudnica. Mnogi lekovi su prekinuti, ostavljajući mnoge trudnice bez tretmana koji su potreba.“
Postoji nekoliko lekova koje u idealnom slučaju ne bi trebalo da koriste trudnice zbog njihove teratogenosti (tj. sposobnosti leka da izazove fetalne abnormalnosti ili deformitete). To uključuje talidomid, natrijum valproat i izotretinoin.
Međutim, većina drugih lekova je bezbedna i koristi se tokom trudnoće, a postoji i nekoliko nacionalnih smernica za propisivanje lečenja tokom trudnoće.
Lekari koji propisuju lek treba da uravnoteže korist za majku i potencijalnu štetu na fetusu kada propisuju lek u trudnoći. Ali individualne okolnosti žena nisu uvek bile uzete u obzir, i one nisu bile u potpunosti angažovane u donošenju odluka.
Čak i kada su lekovi bili obezbeđeni, žene su više puta upozoravane od strane zdravstvenih radnika da bi uzimanje lekova moglo da dovede do ozbiljne štete po njihove bebe – što je rezultiralo nevoljnošću da koriste propisane lekove i osećanjem stida i krivice.
Istraživači veruju da ovo možda odražava tendenciju zdravstvenih radnika da precenjuju teratogeni potencijal lekova.
Kler Marfi, izvršna direktorka Britanske savetodavne službe za trudnoću (BPAS), rekla je: „Velika većina trudnica u Ujedinjenom Kraljevstvu moraće da koristi lekove za kratkoročno ili hronično stanje, a bezbedno i efikasno prepisivanje je suštinska komponenta Ipak, iz našeg istraživanja je jasno da je zdravlje i dobrobit žena štetno zbog pristupa preterano iz predostrožnosti.
„Moramo da izazovemo preovlađujuću kulturnu klimu u kojoj se sopstvene potrebe trudnica često smatraju sekundarnim u odnosu na potrebe njenog fetusa, jer, kako pokazuje naše istraživanje, to može imati ozbiljne posledice po žene.
U Ujedinjenom Kraljevstvu, propisivanje za trudnice takođe obavlja niz različitih zdravstvenih radnika, uključujući lekare opšte prakse, babice i akušere, što dovodi do fragmentiranog propisivanja i suprotstavljenih mišljenja.
Julia Sanders, profesorica kliničkog babica na Univerzitetu u Kardifu, rekla je: „Tokom studije čuli smo od mnogih trudnica koje nisu mogle da pristupe lekovima koji su im bili potrebni. Ovo se posebno odnosilo na lekove za teške bolesti, bolove u trudnoći i stanja mentalnog zdravlja.
„Nekim ženama je onemogućeno da dobiju preporučene lekove jer ih lekari nisu prepisivali ili su farmaceuti odbili da ih izdaju. Drugim ženama su prepisani lekovi, ali nedostatak informacija je značio da nisu imale poverenja da ih uzimaju.
„Ova studija pokazuje da sve profesionalne grupe moraju više da rade kako bi osigurale da žene imaju pristup sigurnim efikasnim lekovima tokom trudnoće.
