Nova studija pokazuje da ljudi često nastavljaju s korišćenjem nedokazanih tretmana, čak i kada nedostatak dokaza sugeriše da su početni simptomi možda samo rezultat slučajnosti. Prema istraživanju objavljenom u časopisu JAMA Network Open, fenomen poznat kao „post-hoc pristrasnost“ može značajno uticati na odluke pacijenata o nastavljanju sumnjivih ili nepouzdanih tretmana.
„Primijetio sam da mnogi od mojih pacijenata uzimaju nepotrebne vitamine, pilule ili alternativne lijekove sa malo dokaza koji bi informisali njihov izbor, što dovodi do mnogo ometanja, razmišljanja o željama i rasipanja novca“, izjavio je Donald Redelmeier, stariji autor studije i internista u Centru zdravstvenih nauka Sunnibrook, kao i profesor na Medicinskom fakultetu Temerti Univerziteta u Torontu.
Studija istražuje kako post-hoc pristrasnost, koja se javlja kada ljudi veruju da je događaj A uzrokovao događaj B samo zato što se A dogodio pre B, može dovesti do pogrešnih zaključaka o efikasnosti tretmana. Redosled događaja ne dokazuje uzrok i posledicu; često su slučajnosti prisutne, a uzrok poboljšanja simptoma može biti nešto drugo, poput povlačenja iz štetne aktivnosti, dodatnog odmora ili prirodnih sposobnosti tela za samostalno isceljenje.
Kroz seriju eksperimenata koristeći hipotetičke kliničke scenarije, istraživači su testirali ovu pristrasnost među farmaceutima i članovima zajednice. U scenarijima su opisivali pacijente koji su se osećali bolje nakon što su koristili vitamin, šampon, šećernu pilulu ili drugi tretman. Istraživanja su pokazala da većina ispitanika preporučuje nastavak tretmana, iako bi promena simptoma mogla biti slučajna.
„Post-hoc pristrasnost može izigrati trikove kod pacijenata i dovesti do ozbiljnih razočarenja, a za zdravstvene radnike može rezultirati nedostatkom u nezi“, naglašava Redelmeier.
Dok je pripisivanje poboljšanja simptoma tretmanu brz i intuitivan pristup, istraživači savetuju i pacijentima i kliničarima da budu oprezni prilikom donošenja zaključaka. „Svesnost o post-hoc pristrasnosti neće je potpuno eliminisati, ali bi mogla pomoći pacijentima i kliničarima da razmotre alternativna objašnjenja i izbegnu greške u proceni“, zaključuje Redelmeier.
