Novo istraživanje, predstavljeno na Kongresu Evropskog društva za transplantaciju organa (ESOT) 2023, pokazuje da neonatalna transplantacija bubrega može ponuditi rešenje koje „promenjuje igru“ za hitnu krizu nedostatka organa.
Da bi procenili izvodljivost doniranja neonatalnih organa, istraživači su analizirali neonatalni mortalitet u Sjedinjenim Državama i dugoročni razvoj ovih bubrega nakon transplantacije, kao i etička i društvena razmatranja u vezi sa procedurom.
Studija je otkrila da se od 21.000 beba koje su izgubile živote 2020. godine, više od 12.000 moglo da se smatra održivim donorima organa.
Nedostatak organa jedan je od najvećih izazova sa kojima se suočava oblast transplantacije organa. Od januara 2022. godine, na listi čekanja za transplantaciju bubrega u SAD je bilo 100.000 pacijenata, sa samo 24.669 transplantiranih bubrega u prethodnoj godini. Alarmantno, ovaj nedostatak donatorskog fonda doprineo je smrti 5.000 pacijenata na listi čekanja.
Ova kriza nije jedinstvena samo za SAD. Širom Evrope zalihe organa ne mogu zadovoljiti rastuću potražnju, a godišnje umire u proseku 15–30% pacijenata na listi čekanja.
Kako se ljudski životni vek povećava dok hronična stanja poput dijabetesa, gojaznosti i bolesti jetre postaju sve prisutnija, postoji povećana potreba za transplantacijom i smanjenje broja dostupnih organa.
U 2018. godini, bubrezi su bili najčešće presađivani organ širom EU, čineći preko 60% svih transplantacija. Prethodna istraživanja su potvrdila održivost transplantacije bubrega od pedijatrijskih donora u odrasle.
Značajno je da su bubrezi novorođenčadi pokazali ubrzani rast i odlične dugoročne performanse (>25 godina), što je više nego kod živih davalaca. Trenutne tehnike transplantacije su se takođe pokazale bezbednim i efikasnim za bubrege novorođenčadi.
Dr Dai Nghiem, vodeći autor studije, komentariše: „Verujemo da transplantacija bubrega novorođenčadi nudi rešenje koje ‘promenjuje igru’ za krizu nedostatka organa. Ova studija je posmatrala samo SAD, ali ako ponovite nalaze širom sveta globus, onda imamo ogroman neiskorišćeni fond dostupnih organa koji se mogu koristiti za transplantacije.“
„Razumljivo, donacija pedijatrijskih organa predstavlja različite etičke i društvene izazove u poređenju sa donacijom odraslih“, dodao je dr Dai Nghiem. „Za porodice i staratelje, donošenje odluke o doniranju može biti neverovatno težak proces, posebno organa njihovog novorođenčeta.
„Takođe postoji zabrinutost među transplantacijskom zajednicom zbog težine procedure zajedno sa njenom eksperimentalnom prirodom. Kroz razmjenu iskustava među pionirskim centrima, nadamo se da ćemo riješiti ove brige, podstaći prihvatanje ovog zaboravljenog izvora davalaca organa i na kraju spasiti više života kroz transplantaciju organa“.
Profesor Gabrijel Onisku, izabrani predsednik ESOT-a i kopredsedavajući ESOT kongresa 2023, dodaje: „Prepoznajući veoma emotivnu prirodu ovog pitanja i stalna etička i pravna razmatranja, nalazi studije naglašavaju važnost priznavanja novorođenčadi kao potencijalnih donatora organa .“
„Da bi se ovo postiglo, imperativ je da svaka evropska zemlja ima posebne protokole o doniranju pedijatara koji obuhvataju procedure doniranja organa novorođenčadi.
„Ovaj proaktivni pristup ima za cilj da podigne svest među profesionalcima Jedinice intenzivne neonatalne nege o mogućnostima neonatalnog doniranja, promovišući razgovore sa roditeljima koji bi mogli pomoći da se spasu mnogi životi.“
