U najvećoj dosadašnjoj studiji o ovoj temi, istraživači nisu pronašli dokaze koji podržavaju uzročnu vezu između upotrebe acetaminofena tokom trudnoće i povećanog rizika od autizma, ADHD-a i intelektualnih poteškoća kod dece.
Nalazi, koristeći podatke iz nacionalne kohorte od preko 2,4 miliona dece rođene u Švedskoj, uključujući braću i sestre koji nisu bili izloženi leku pre rođenja, objavljeni su u časopisu Američkog medicinskog udruženja (JAMA) od istraživača na Drekelovoj školi javnog zdravlja Dornsife i Karolinska Institute of Sveden.
Oglašavan kao sredstvo za ublažavanje bolova i smanjenje temperature, generički lek acetaminofen je aktivni sastojak u Tilenolu i sastojak je u verzijama drugih lekova, kao što su Theraflu, Ekcedrin i Mucinek, između ostalih.
Prateći svako dete do 26 godina nakon rođenja, tim je otkrio mali povećani rizik od autizma, ADHD-a i intelektualnog invaliditeta u ukupnoj populaciji – kao što se vidi u sličnim prethodnim studijama koje su objavile takvu vezu. Međutim, autori nisu pronašli povećan rizik od bilo kog od uslova kada su upoređivali punu braću i sestre kada je jedan brat ili sestra bio izložen acetaminofenu dok je bio u materici pre rođenja, a drugi brat i sestra nije.
Pošto braća i sestre dele značajan deo svog genetskog porekla, kao i sličnu izloženost mnogim istim faktorima životne sredine tokom razvoja, upoređivanje braće i sestara pomaže u kontroli ovih zajedničkih faktora koje je inače teško izmeriti u epidemiološkim studijama, primetili su autori.
„Korisnici acetaminofena se razlikuju od onih koji ne koriste na više načina i standardne statističke analize bez kontrole brata i sestre ne mogu da kontrolišu sve razlike“, rekao je ko-stariji autor dr Brajan Li, vanredni profesor u Drekel’s Dornsife School of Public Health, saradnik na A.J. Drekel institut za autizam i istraživački saradnik na Institutu Karolinska.
„Poređenja braće i sestara nam omogućavaju da kontrolišemo porodične karakteristike koje bi mogle objasniti očiglednu vezu između upotrebe acetaminofena tokom trudnoće i rizika od neurorazvojnih stanja.“
Koristeći podatke iz švedskog nacionalnog zdravstvenog registra i registra lekova koji se izdaju na recept, istraživači su prikupili podatke o upotrebi lekova tokom trudnoće za porođaje od 1995. do 2019. Samo oko 7,5% uzorka studije — 185.909 dece — bilo je izloženo acetaminofenu tokom trudnoće.
U prethodnim studijama, upotreba acetaminofena tokom trudnoće je veoma varirala u zavisnosti od okruženja studije; studija u Danskoj prijavila je 6,2% upotrebe, dok je jedna studija u SAD prijavila 10 puta veću upotrebu. Prethodne studije su sugerisale da mnoge trudnice, koje mogu imati koristi od acetaminofena, ne uzimaju ga iz straha od neželjenih efekata, kao što je studija iz 2019. koja je anketirala 850 trudnica u Švedskoj, u kojoj više od 60% smatra da je upotreba lekova tokom rane trudnoće bila „verovatno štetno“ ili „štetno“.
„Nalazi ove studije mogu biti dobrodošla vest za one koji rađaju ljude koji koriste acetaminofen kao opciju za lečenje bolova ili groznice, pošto postoji nekoliko bezbednih alternativa za olakšanje“, rekla je ko-stara autorka Renee M. Gardner, dr, iz Švedske. Karolinska Institutet. „Nadamo se da naši rezultati pružaju sigurnost budućim roditeljima kada se suoče sa ponekad teškom odlukom da li da uzimaju ove lekove tokom trudnoće kada pate od bolova ili groznice.“
Autori kažu da svi pacijenti treba da prate uputstva svog lekara o tome da li je acetaminofen bezbedan za njih i njihovu buduću decu.
Autori studije su rekli da je statistički povećan rizik od neurorazvojnih poremećaja kod dece izložene acetaminofenu u materici verovatno zbog drugih faktora.
„Naša studija i druge sugerišu da postoji mnogo različitih zdravstvenih i porodičnih faktora koji su povezani i sa upotrebom acetaminofena i sa neurorazvojnim poremećajima“, rekao je Li. „Genetika verovatno igra ulogu, ali budući rad na rasvetljavanju ovog mehanizma je ključan.“
U 2015. godini, američka Uprava za hranu i lekove je rekla da su studije o lekovima protiv bolova bez recepta „suviše ograničene da bi davale bilo kakve preporuke“, ali je napomenula da „ozbiljan i uporan bol koji se ne leči efikasno tokom trudnoće može dovesti do depresije, anksioznost i visok krvni pritisak kod majke.“
Izjava o konsenzusu iz 2021. godine u Nature Revievs Endocrinologi od strane međunarodne grupe naučnika i kliničara preporučila je trudnicama da „smanje izloženost (acetamofenu) koristeći najnižu efektivnu dozu u najkraćem mogućem roku“ zbog istraživanja koja sugerišu da bi prenatalno izlaganje leku moglo povećati rizik od neurorazvojnih i drugih poremećaja.
Iako je studija Drekela i Karolinske koristila podatke o prepisanom acetaminofenu i izveštaje trudnica njihovim babicama tokom prenatalne nege i možda neće obuhvatiti svu upotrebu bez recepta kod svih pacijenata, nalazi predstavljaju podatke iz velikog reprezentativnog uzorka i kontrole za mnoge drugi faktori koji mogu biti povezani sa neurorazvojnim poremećajima.
Osim Gardnera i Lija, drugi autori u radu uključuju zajedničke glavne autore dr Viktora H. Ahlkvista i Huga Sjokvista, Kristinu Dalman, doktora medicine, dr Hakana Karlsona, Olofa Stephansona, MD, Ph.D., Stefan Johansson, MD, Ph.D., i Cecilia Magnusson, MD, Ph.D., svi koji imaju akademska imenovanja na Institutu Karolinska.
