Ne postoje dokazi za opšte prihvaćeno verovanje da se alergeni orašastih plodova mogu širiti kroz sisteme za ventilaciju aviona, kažu specijalisti za alergiju i vazduhoplovnu medicinu u pregledu dokaza objavljenom u časopisu Arhiv bolesti u detinjstvu.
Ostaci alergena na površinama, kao što su stolovi i video ekrani na naslonima sedišta, predstavljaju glavni rizik – rizik koji je verovatno povećan brzim vremenom obrade koje koriste mnogi niskobudžetni prevoznici, sugerišu oni.
Alergijske reakcije na hranu su oko 10 do 100 puta manje uobičajene tokom letova nego što su „na zemlji“, ističu oni, iako bi to moglo biti zbog toga što putnici sa alergijama na hranu poduzimaju više mera predostrožnosti prilikom letenja, priznaju.
Oko 2-3% dece i 1-2% odraslih u Velikoj Britaniji ima alergiju na hranu, kažu autori. I slične stope se primećuju u zemljama sa srednjim do visokim prihodima. Alergija na hranu je najčešći uzrok anafilakse, potencijalno po život opasne alergijske reakcije.
U pokušaju da razbiju neke od zabluda o uočenim rizicima koji predstavljaju putnike sa alergijama na hranu na komercijalnim letovima, autori su se oslanjali na sistematski pregled objavljenih dokaza iz 1980. godine, koji je naručila Uprava za civilno vazduhoplovstvo Ujedinjenog Kraljevstva (CAA) u 2023.
Sa značajnim izuzecima isparenja iz ribe/morskih plodova i izloženosti profesionalnom pšeničnom brašnu, alergijske reakcije na hranu u obliku aerosola su retke i retko se mogu reprodukovati, kažu autori.
Dok se alergeni od kikirikija mogu otkriti na veoma niskim nivoima u vazduhu kada se ljušte orašasti plodovi, prašina se brzo slegne i može se otkriti samo u neposrednoj blizini orašastih plodova, što implicira da vrlo malo prašine cirkuliše u vazduhu.
Štaviše, sistemi za ventilaciju kabine aviona su dizajnirani da cirkulišu vazduh preko aviona, a ne duž kabine, čime se minimizira potencijal za širenje zagađivača koje stvaraju putnici kroz kabinu, objašnjavaju autori.
Vazduh se potpuno menja svaka tri do četiri minuta tokom leta. Ovo se poredi sa svakih 10 minuta za bolnice i učionice. U savremenim velikim komercijalnim avionima, oko polovine usisnog vazduha je recirkulacijski vazduh koji je prošao kroz filtere za čestice vazduha koji efikasno uklanjaju prašinu, pare, mikrobe i istovremeno hvataju čestice hrane u obliku aerosola. Druga polovina dolazi spolja.
Proteini u hrani su često „lepljivi“, a svako nenamerno izlaganje verovatno potiče od površinske kontaminacije sedišta, sistema za zabavu na naslonima sedišta i stolova za poslužavnike. Ovo se može preneti sa ruku ili na hranu koja se jede ili direktno na usta i/ili lice.
Čišćenje ovih površina na početku leta sa dezinfekcionim maramicama će minimizirati ovaj rizik i „posebno je važno, imajući u vidu minimalno čišćenje kabine koje se često dešava između letova, posebno kod niskotarifnih prevoznika“, ističu autori.
Omogućavanje putnicima koji su alergični na hranu pre ukrcavanja može biti od pomoći u tom pogledu, kažu autori, koji primećuju da Ministarstvo saobraćaja SAD već zahteva od avio-kompanija da dozvole putnicima sa alergijama na orahe da to urade.
Ali najave u kojima se od putnika traži da ne jedu orašaste plodove tokom leta verovatno neće smanjiti rizik od reakcija tokom leta i mogu pružiti lažnu sigurnost, dodaju oni.
Dok mnogi putnici sa alergijama na hranu radije donose sopstvenu hranu, gde je obezbeđena usluga obroka tokom leta, većina avio-kompanija nudi opcije bez alergena, ako se to unapred zatraži.
A putnici u riziku od anafilakse hrane treba da nose auto-injektore adrenalina [epinefrina] u svom ručnom prtljagu, jer oni nisu uvek uključeni u medicinske komplete na brodu, niti je kabinskom osoblju uvek dozvoljeno da ih koristi, savetuju autori.
„Nema dokaza da se alergeni kikirikija ili orašastih plodova šire kroz sisteme za ventilaciju kabine aviona. Umesto toga, glavni rizici su ili zbog neuspeha izbegavanja ishrane, ili zbog ostataka alergena na površinama, koji se zatim mogu preneti dodirom – situacija se pogoršava po veoma kratkom vremenu obrta kod mnogih niskotarifnih prevoznika“, zaključuju autori.
„Avio-kompanije bi trebalo da imaju jasne politike koje se odnose na alergije na hranu koje su lako dostupne na njihovim veb stranicama ili na zahtev. Ove politike treba dosledno da primenjuju i zemaljsko osoblje i kabinsko osoblje, kako bi se pružila sigurnost putnicima alergičnima na hranu i njihovim negovateljima“, dodaju oni.