Studija širom Engleske otkrila je da se zdravlje usta i zuba ljudi često zanemaruje od strane usluga kućne nege.
Studija, koju je vodio Univerzitet u Portsmutu u saradnji sa Kraljevskim koledžom i Univerzitetom Kraljice Meri u Londonu, otkrila je kritične uvide koji bi mogli da poboljšaju praksu socijalne zaštite. Prvi rad je objavljen u međunarodnom časopisu za gerijatrijsku psihijatriju. Drugi bi trebalo da bude objavljen kasnije ove godine.
Tim je analizirao procene Zakona o nezi za osobe sa demencijom koje žive kod kuće i primaju podršku porodice i/ili plaćene usluge nege. Utvrdili su da oralna higijena nije uvek obrađena u planovima, pa se kao rezultat toga ovaj aspekt lične nege može zaboraviti ili ne zabeležiti.
Vođa projekta, dr Dia Soilemezi sa Odseka za psihologiju Univerziteta u Portsmutu, rekla je: „Dobra nega usta i zuba je važna za ljude koji žive sa demencijom u svojim domovima jer su pod većim rizikom od stomatoloških problema i može im biti teško da prijavi bol ili nelagodnost.
„Loše oralno zdravlje ne utiče samo na fizičko zdravlje, već utiče i na samopoštovanje, dostojanstvo, ishranu i kvalitet života, tako da ga treba shvatiti ozbiljno.
Intervjui sa negovateljima, radnicima za kućnu negu i menadžerima za kućnu negu istakli su izazove u pružanju oralne nege. Ovo uključuje faktore koji se odnose na osobu koja živi sa demencijom (kao što je opadanje razumevanja, problemi sa pamćenjem i fizički invaliditet), i problemi sa kojima se suočavaju mnoge agencije za kućnu negu, kao što su velika fluktuacija osoblja, ograničeno vreme, nedostatak obuke, nerazumevanje uloga i loše komunikacija.
Uprkos izazovima, svi učesnici su prepoznali značaj oralne higijene za zdravlje i dobrobit i ponudili različite predloge o tome kako oralnoj nezi može da se posveti više pažnje.
Koristeći ove informacije, istraživački tim je zajedno razvio besplatne kontrolne liste za promovisanje nege usta i zuba za socijalne radnike lokalnih vlasti i pružaoce kućne nege. Oni su razvijeni sa ljudima koji koriste usluge kućne nege i pružaocima kućne nege, kao i stručnjacima za demenciju i stomatološku negu.
„Lekari bi mogli da iskoriste ove resurse kao podsetnike za postavljanje procena za oralnu higijenu i oslanjanje na preporuke za praksu nege“, objasnio je dr Soilemezi.
„Za razliku od staračkih domova, mali broj ljudi koji rade u kućnoj nezi dobija podršku i obuku o nezi usta i zuba uprkos tome što je to važno za ljude koji žive sa demencijom. Nadamo se da će materijal koji smo proizveli pomoći da se premosti jaz u obuci.“
Bivša negovateljica porodice, Valerie Hill, bila je uključena u studiju. Rekla je: „Bila mi je tako zadovoljna što sam se uključila u ovo istraživanje, jer kada sam se brinula o svojoj majci koja je imala demenciju, otkrila sam da neki ljudi nisu shvatili kako da joj pomognu da održava svoje zube čistima ili nisu razumeli da ne može više ih četkajte kako treba.
„Bila sam zabrinuta što je ta tema previđena kada su ljudi pitali o njenim potrebama i malo radnika za kućnu negu je reklo da nikada nisu imali obuku ili informacije o ovoj temi. Bio sam oduševljen što sam pomogao u razvoju resursa, tako da druge porodice mogu imaju više samopouzdanja da će njihovi rođaci dobiti negu koja im je potrebna u ovoj oblasti.“
Ostali članovi istraživačkog tima bili su dr Kristina Vanjoni sa Instituta za studije poboljšanja zdravstvene zaštite Univerziteta u Kembridžu (bivši Univerzitet Kraljice Meri) i profesorka Džil Mantorp sa Kings koledža u Londonu.