Prema novom istraživanju, žene sa nedijagnostikovanom endometriozom imale su mnogo manje beba od svojih vršnjaka u godinama koje su prethodile njihovoj dijagnozi.
„Naši nalazi sugerišu da lekari koji vide žene koje pate od bolne menstruacije i hroničnog bola u karlici, treba da imaju na umu mogućnost endometrioze i da ih efikasno leče“, rekao je vođa studije dr Oskari Heikinheimo, iz Helsinške univerzitetske bolnice u Finskoj.
„Lekari bi trebalo da razgovaraju sa ovim ženama o mogućim efektima na njihovu plodnost, pored efekata njihovog uzrasta, a oštećenje plodnosti treba da se minimizira tako što će im bez odlaganja ponuditi odgovarajući tretman za endometriozu“, rekao je on.
Nalazi, objavljeni 4. jula u Human Reproduction, bili su dosledni bez obzira na to koji oblik endometrioze su žene imale: jajnička, peritonealna, duboka endometrioza ili druge vrste.
Endometrioza je bolno hronično inflamatorno stanje u kojem tkivo iz sluzokože materice raste na drugim mestima.
Simptomi mogu uključivati bolnu menstruaciju, bol u karlici, težak ili bolan seksualni odnos i poteškoće u trudnoći.
Često je potrebno i do sedam godina da se dobije tačna dijagnoza, koja se obično radi hirurški. Sada je prihvaćena dijagnoza zasnovana samo na ultrazvučnim nalazima ili simptomima.
Malo se zna o mogućim efektima različitih tipova endometrioze na plodnost, posebno u godinama pre dijagnoze.
Da bi ovo proučili, istraživači su pregledali više od 18.000 Finskih žena starosti od 15 do 49 godina. Svaka je imala hiruršku verifikaciju endometrioze između 1998. i 2012. godine.
Istraživači su uporedili ove žene sa više od 35.000 žena bez dijagnoze endometrioze. Žene su praćene do njihovog prvog živorođenja, sterilizacije, uklanjanja jajnika ili materice ili do hirurške dijagnoze endometrioze, šta god je bilo pre.
Žene sa endometriozom su takođe podeljene u četiri grupe na osnovu tipa endometrioze.
Prosečno vreme praćenja pre hirurške dijagnoze bilo je 15,2 godine. Prosečna starost u vreme dijagnoze endometrioze bila je 35 godina.
Više od 7.300 žena sa endometriozom, 40%, i više od 23.700 žena bez endometrioze, 66%, rodilo je živu bebu tokom perioda praćenja.
Stopa prvih živorođenih među ženama sa endometriozom bila je upola manja od žena bez ovog stanja.
Tokom decenija, primećena je sve niža stopa prvog živog rođenja kod žena sa endometriozom u poređenju sa ženama bez ovog stanja.
Kod žena rođenih tokom 1940-ih, razlika u stopi živorođenih između ove dve grupe bila je 28% pre hirurški dijagnostikovane endometrioze. Stalno je rastao na 87% tokom 1970-ih.
„Pretpostavljamo da je ovo povezano sa starijim uzrastom žena kada dobiju prvu bebu, ranijom hirurškom dijagnozom endometrioze i nagomilavanjem štetnih efekata endometrioze kod žena pogođenih ovim stanjem“, rekao je Heikinheimo u saopštenju za novinare.
Žene sa endometriozom su imale u proseku 1,93 dece pre dijagnoze u poređenju sa 2,16 za one bez endometrioze.
„Mogući efekat endometrioze na željeni broj dece naglašava važnost rane dijagnoze i lečenja“, rekao je Hajkinhajmo.
„Važno je napomenuti da ova studija izveštava o živorođenim pre nego što se postavi konačna dijagnoza endometrioze“, dodao je on.
Istraživači sada planiraju da izveštavaju o stopama plodnosti nakon dijagnoze i lečenja.
Uključivanje samo hirurški potvrđene endometrioze možda je isključilo žene sa blažim simptomima, rekli su istraživači. Nisu imali podatke o tome da li žene žele da zatrudne i nisu mogle da isključe efekat tretmana neplodnosti. Rekli su da je velika veličina studije prednost.
