Redovno nam se govori da pijemo puno vode kako bismo održali svoje zdravlje. Nova studija pruža još nekoliko dobrih razloga da ostanete dobro hidrirani – uključujući manje hroničnih zdravstvenih stanja i veće šanse za duži život.
Ovo je zasnovano na istraživanju koje je uključivalo 11.255 odraslih osoba koje su pet puta ispitivane tokom 25 godina o faktorima kao što su društveno-ekonomski status i porodična medicinska istorija.
Kliničkim testiranjem na dobrovoljcima utvrđene su mere natrijuma u njihovom krvnom serumu, koji je korišćen kao indikator njihovog unosa tečnosti. Obično, što više vode pijemo, to je niži nivo natrijuma u našem krvotoku.
„Rezultati sugerišu da pravilna hidratacija može usporiti starenje i produžiti život bez bolesti“, kaže naučnica Natalija Dmitrijeva, sa Nacionalnog instituta za srce, pluća i krv (NHLBI) u Merilendu.
Prethodna istraživanja su istakla vezu između viših nivoa natrijuma u krvi i povećanog rizika od srčane insuficijencije. Normalni opseg nivoa natrijuma u krvi osobe obično pada između 125 i 146 miliekvivalenata po litru (mEk/L). U studiji, uzorci seruma sa višim nivoima natrijuma takođe su imali veću verovatnoću da sadrže povišene nivoe do 15 različitih markera biološkog zdravlja i starenja.
Na primer, oni sa nivoom natrijuma iznad 142 mEk/L imali su 10 do 15 procenata povezane povećane šanse da budu biološki stariji od svoje hronološke starosti, u poređenju sa onima koji pokazuju tipičnije opsege. Takođe je postojao 64 posto veći rizik od razvoja hroničnih bolesti, uključujući srčanu insuficijenciju, moždani udar, atrijalnu fibrilaciju, hroničnu bolest pluća, dijabetes i demenciju.
Autori studije sugerišu da bi merenje nivoa natrijuma u krvi moglo da pruži savete lekara. Oni ljudi koji su u opasnoj zoni što se tiče unosa tečnosti mogli bi da preduzmu korake da unesu više vode u svoj sistem – ne samo pijući je, već i putem sokova, povrća i voća.
„Cilj je da se osigura da pacijenti unose dovoljno tečnosti, dok se procenjuju faktori, poput lekova, koji mogu dovesti do gubitka tečnosti“, kaže viši istraživač Manfred Boem, iz NHLBI.
„Lekari će takođe možda morati da odlože pacijentov trenutni plan lečenja, kao što je ograničavanje unosa tečnosti za srčanu insuficijenciju.
Istraživači naglašavaju da njihova metoda ne može dokazati da je hidratacija volontera ono što je prvenstveno odgovorno za povećanje njihovih izgleda da imaju dobro zdravlje. Nasumična, kontrolisana ispitivanja su pogodnija za to, iako već možemo videti povezanost vrednu daljeg istraživanja.
Unos tečnosti takođe nije jedini faktor koji utiče na nivo natrijuma u krvi, iako su istraživači kontrolisali varijable uključujući starost, rasu i biološki pol, kao i isključivanje učesnika studije sa stanjima kao što su dijabetes ili navike kao što je pušenje. može uticati na njihov nivo natrijuma.
Takođe je vredno istaći da se ova studija više koncentriše na zdravstvene rizike od dehidracije, a ne na dodatne pozitivne efekte dobre hidratacije – iako će to dvoje naravno biti u izvesnoj meri povezano.
U ovom trenutku, oko polovine svetske populacije ne stigne do preporučenog dnevnog unosa (koji obično počinje od oko 1,5 litara dnevno). Za to postoje razni razlozi, ne samo pristup čistoj vodi za piće. Osiguravanje da sve zajednice imaju pri ruci čistu zalihu pića trebalo bi da bude prioritet broj jedan za očuvanje zdravlja svih.
Za one koji imaju mnogo opcija, povećanje tog udela moglo bi značajno da utiče na rizik od bolesti i smrtnosti.
„Na globalnom nivou, ovo može imati veliki uticaj“, kaže Dmitrieva. „Smanjen sadržaj vode u telu je najčešći faktor koji povećava serum natrijum, zbog čega rezultati sugerišu da dobro hidrirani može usporiti proces starenja i sprečiti ili odložiti hroničnu bolest.
