Formiranje dugoročne navike rekreativnog vežbanja kao mlada osoba ima blagotvoran uticaj na fizičko i mentalno zdravlje kasnije u životu, ali neke grupe, kao što su žene i akademski radnici, propuštaju ove prednosti neproporcionalno.
Studija Univerziteta u Adelaideu pokazala je da su žene, ljudi sa niskom samoefikasnošću, nevoljni vežbači, viši akademski uspesi i oni koji se suočavaju sa socio-ekonomskim nepovoljnim položajem najviše izloženi riziku da ne uspostave redovne obrasce vežbanja tokom prelaska iz adolescencije u mladost. Nalazi su objavljeni u časopisu PLOS ONE.
Nalaz je napravljen ispitivanjem podataka prikupljenih u okviru Longitudinalnog istraživanja australijske omladine (LSAI), koji je takođe pokazao da mladi Australijanci u proseku ređe vežbaju svake godine nakon prelaska iz srednje škole na univerzitet i posla.
„Dobro je poznato da kontinuirano redovno vežbanje kod mladih ljudi poboljšava kondiciju, fizičko zdravlje, samopouzdanje, smanjuje uznemirenost i postavlja dugoročne obrasce koji smanjuju rizik od bolesti u odrasloj dobi“, rekao je vanredni profesor Oliver Šubert sa Univerziteta Adelaide u Adelaidi. Medicinska škola i lokalna zdravstvena mreža Severne Adelaide.
„Čini se da postoji kritičan period u tinejdžerskim godinama, oko 15 godina, da se uspostavi ova ponašanja.
Dok je ženski sport sve istaknutiji, istraživači kažu da više faktora doprinosi rodnom disparitetu.
„Na nedostatak koji doživljavaju žene utiču smanjene mogućnosti, manji pristup i nedostatak sportske raznolikosti, ali i različita roditeljska i kulturna očekivanja, stereotipi i uzori“, kaže dr Džuli Morgan, klinički saradnik na Univerzitetu Adelaide. Disciplina psihijatrije i glavni autor studije.
„Psihološki faktori, kao što su percipirana sportska kompetencija i samoefikasnost, mogu igrati dodatnu ulogu. Naša studija naglašava da je potrebno učiniti više na promovisanju dugotrajnog redovnog vežbanja kod adolescenata.“
Žene nisu bile jedina rizična grupa koja je bila iznenađenje za istraživače.
„Rizik za akademske uspehe bio je neočekivan i naglašava potrebu da se promoviše ravnoteža između studiranja i brige o sebi ovoj grupi“, rekao je vanredni profesor Skot Klark, šef psihijatrijske discipline Univerziteta u Adelejdu.
Prethodno istraživanje je pokazalo slične nalaze u vezi sa prednostima formiranja navika vežbanja, ali LSAI podaci pružaju jasnije razumevanje nego što je ranije bilo moguće.
„Velika veličina i visoka stopa praćenja LSAI-a, koji prati australijske mlade dok prelaze iz škole na studiranje ili posao, čine ga izuzetno vrednim resursom za analizu uticaja promena u društvu i politike koje mogu uticati na obrazovne, profesionalne i ishodi fizičkog i mentalnog zdravlja“, kaže Jana Bednarz, viši statističar sa Univerziteta u Adelaidi koja je sprovela analize longitudinalnog modeliranja.
„Naša analiza ponovljenih merenja zasnovana na putanji pruža robusnije podatke od prethodnih studija preseka, gde se podaci prikupljaju samo jednom, i stoga pruža dobre dokaze za razvoj politike vežbanja mladih u Australiji.
Istraživači kažu da je potrebna pomoć u ranoj fazi kako bi se podstakle rizične grupe koje su identifikovali da razviju dugoročne navike vežbanja.
„S obzirom da se prediktori ovih obrazaca mogu identifikovati u dobi od 15 godina, srednja škola ima ključnu ulogu, posebno u poslednjim godinama, kada akademska postignuća postaju centralnija za mlade ljude“, rekao je vanredni profesor Šubert.
„Podjednako, univerziteti i institucije za stručno osposobljavanje mogli bi da vode programe za podršku i podsticanje fizičke aktivnosti i sporta.
„Državne vlade i lokalni saveti treba da se zapitaju da li trenutna infrastruktura za slobodno vreme podržava potrebe mladih ljudi. Finansiranje i podrška sportu u lokalnoj zajednici među polnim i socioekonomskim grupama je od ključnog značaja.“
