Nedostatak sna i kasni odlasci na spavanje povezani su sa štetnim funkcionalnim promenama u delovima mozga ključnim za suočavanje sa stresom i kontrolu negativnih emocija, pokazuje nedavno istraživanje. Deca iz porodica sa niskim ekonomskim resursima su posebno ugrožena.
Neuronaučnici sa Univerziteta Kolorado sproveli su istraživanje kako bi bolje razumeli kako socioekonomski nedostatak utiče na zdravlje sna i razvoj mozga kod dece. Istraživanje je obuhvatilo 94 deteta uzrasta od 5 do 9 godina iz različitih socioekonomskih pozadina u Njujorku. Oko 30% porodica koje su učestvovale imalo je prihode ispod granice siromaštva u SAD.
Roditelji su izveštavali o okruženju za spavanje svog deteta, doslednosti porodičnih rutina i vremenu kada deca idu na spavanje i bude se. Takođe, deca su podvrgnuta magnetnoj rezonanci kako bi se analizirala veličina amigdale i snaga njenih veza sa drugim delovima mozga.
Amigdala igra ključnu ulogu u procesuiranju emocija i intenzitetu negativnih emocija. Otkriveno je da deca iz porodica sa nižim ekonomskim resursima manje spavaju i kasnije idu na spavanje u poređenju sa decom iz porodica sa višim resursima.
Kraći san i kasniji odlazak na spavanje povezani su sa smanjenom veličinom amigdale i slabijim vezama između amigdale i drugih delova mozga zaduženih za obradu emocija. Ova veza je primećena kod dece već od 5 godina.
Nedovoljno spavanje povećava rizik od razvoja problema sa mentalnim zdravljem i ometa akademsko postignuće. Deca iz socioekonomski ugroženih porodica su izložena većem riziku od mentalnih problema povezanih sa stresom zbog negativnih efekata njihovog okruženja na san.
Tokom detinjstva, mozak se razvija brzim tempom, a iskustva iz tog perioda mogu imati dugotrajne efekte. Problemi iz detinjstva mogu se preneti u odraslo doba.
Nalazi istraživanja naglašavaju važnost obezbeđivanja dovoljne ekonomske podrške porodicama kako bi se omogućio zdrav razvoj dece. Dodaci dohotku mogu podržati funkcionisanje mozga dece, njihovo mentalno zdravlje i akademske rezultate.
Roditelji koji se bore sa ekonomskim teškoćama imaju poteškoće u održavanju doslednih porodičnih rutina, što može dovesti do neredovnih rutina odlaska na spavanje i kraćeg sna. Faktori kao što su nemogućnost priuštiti udoban krevet, pretrpanost, buka u komšiluku, prekomerna svetlost i toplota dodatno otežavaju spavanje.
Intervencije za poboljšanje sna treba da počnu ranije od adolescencije kako bi bile optimalno efikasne. Jačanje ekonomskih resursa za porodice u nevolji može biti ključno za podršku zdravlju sna dece, razvoju mozga i emocionalnom blagostanju.
