Naše telo je opremljeno mrežom cirkadijalnih (dnevnih) satova, od kojih je centralni smešten u mozgu i igra ključnu ulogu u kontroli sna i budnosti. Međutim, osim centralnog, postoje i lokalni satovi u različitim tkivima, poput jetre, mišića i masnog tkiva, koji utiču na metabolizam. Kada dođe do neslaganja između našeg unutrašnjeg cirkadijalnog ritma i spoljnog okruženja, kao što je svetlo-mrak ciklus, to se naziva cirkadijalna desinhronija.
Cirkadijalna desinhronija se javlja u situacijama poput rada u smenama ili puta sa velikim vremenskim pomacima (džet leg), kada postoji nesklad između unutrašnjih bioloških ritmova i spoljnog okruženja. Iako su ranija istraživanja proučavala uticaj velike cirkadijalne desinhronije (poput 12-časovnih pomeranja u ritmu spavanja i budnosti), postojala je potreba za istraživanjem manjeg, svakodnevnog pomeranja i njegovih efekata na metabolizam.
Da bismo bolje razumeli uticaj cirkadijalne desinhronije na metabolizam, sproveli smo eksperiment u kojem su učesnici (muškarci i žene, prosečne starosti od 45 godina) bili izloženi petosatnom pomeranju u obrascima spavanja. Merenja su obuhvatila krvne markere metabolizma, koncentraciju melatonina (biomarker za moždani sat), kao i subjektivne osećaje pospanosti i budnosti.
Nakon petosatnog pomeranja, učesnici su iskusili povećanje večernje pospanosti i smanjenje večernje budnosti, što je bilo praćeno izmenjenim ritmovima melatonina. To ukazuje na promene u centralnom cirkadijalnom ritmu. Međutim, ovi efekti su se prilagođavali tokom narednih pet dana, ali nije došlo do potpunog oporavka u početni ritam.
U pogledu metabolizma, primetili smo nekoliko značajnih promena:
- Smanjena potrošnja energije tokom 24 časa, posebno nakon obroka.
- Sporiji proces pražnjenja želuca nakon doručka.
- Promene u regulaciji šećera i masti u krvi.
Za razliku od pospanosti i markera melatonina, metaboličke promene su se brže adaptirale, većinom u roku od tri dana, a potpun oporavak je usledio za pet dana.
Ova istraživanja ukazuju na to da iako cirkadijalna desinhronija može izazvati značajne promene u metabolizmu, te promene su kraće i manje ozbiljne od promena u ritmovima spavanja i budnosti. Metabolički poremećaji uzrokovani cirkadijalnom desinhronijom mogu se brzo prilagoditi, dok se prilagođavanje moždanog sata i subjektivnih osećanja pospanosti i budnosti dešava sporije.
Ovi rezultati su od značaja za radnike u smenama i ljude koji često putuju kroz vremenske zone, jer im omogućavaju bolje razumevanje kako njihove navike i radno okruženje mogu uticati na njihovo zdravlje.
Na osnovu nalaza ove studije, možemo preporučiti sledeće:
- Fokusirati se na resetovanje ritmova spavanja i budnosti, korišćenjem svetlosnih terapija (izlaganje ili izbegavanje svetlosti) u odgovarajuće vreme tokom dana.
- Korišćenje suplementa melatonina može pomoći u ponovnom usklađivanju cirkadijalnih ritmova.
- Održavanje zdrave ishrane i minimiziranje kasnog jedenja može doprineti bržem oporavku i smanjenju negativnih efekata cirkadijalne desinhronije na metabolizam.
Iako se metabolizam brzo prilagođava manjim promenama u cirkadijalnim ritmovima, važno je da se ljudi koji su podložni cirkadijalnoj desinhroniji fokusiraju na obnavljanje ravnoteže u svom unutrašnjem ritmu kako bi izbegli dugoročne zdravstvene posledice.
