Trčanje 10 sati nedeljno na više od 120 km (75 milja) je ekstremna vežba, naravno. Ipak, daleko od guranja tela preko njegovih granica, nova studija sugeriše da neki profesionalni sportisti dodaju godine svom životu takvim brutalnim rutinama.
Analiza uključuje podatke o javnom zdravlju od prvih 200 ljudi koji su pretrčali milju za manje od 4 minuta 1950-ih, 60-ih i 70-ih godina. Prema timu istraživača iz Kanade i Australije, ovi profesionalni trkači živeli su u proseku skoro 5 godina duže od opšte populacije.
Nalazi su u suprotnosti sa stavom da previše vežbanja dugoročno negativno utiče na zdravlje. Guranje ljudskog tela do maksimuma bi zapravo moglo biti korisno, barem za neke.
Dok brojne epidemiološke studije sugerišu da fizički aktivni pojedinci žive duže od neaktivnih pojedinaca, još uvek nije jasno da li je vežbanje više od preporučenog dobro ili loše za zdravlje.
Životni stil sportista visokog intenziteta koji učestvuju u maratonima, biciklizmu izdržljivosti ili triatlonu mogao bi da dovede do preteranog stresa na njihova srca, sugerišu neki naučnici, dovodeći ih u veći rizik od rane smrti. Ali dok naporne vežbe sigurno mogu da dovedu sedeće pojedince u opasnost od zdravstvenih problema, možda su ishodi drugačiji za iskusne sportiste.
U 2022, studija sa Harvarda otkrila je da ljudi koji vežbaju više od preporučenog mogu da smanje rizik od smrti za 30 procenata – 10 procenata više od onih koji ispunjavaju smernice za aktivnost.
Zaista, pišu kardiolog sa Univerziteta Alberta Stiven Foulks i njegove kolege, epidemiološke studije biciklista Tur de Fransa, olimpijskih sportista i veslača su pokazale produženi životni vek u poređenju sa opštom populacijom.
Sada su istraživači pokazali da ovaj obrazac važi i za najbrže trkače na milju.
Sportisti koji mogu da pređu milju za manje od 4 minuta su jedinstvena populacija, poznata po tome što svoj respiratorni, kardiovaskularni, metabolički i mišićno-skeletni sistem guraju do maksimuma.
Da bi postigli ovaj nivo brzine, trkači redovno učestvuju u napadima visokog intenziteta fizičke aktivnosti tokom cele nedelje.
Kardiolozi su 2018. otkrili da je prvih 20 trkača koji su pretrčali milju za manje od 4 minuta živelo u proseku 12 godina iznad opšteg očekivanog životnog veka.
Nova studija razmatra veću kohortu tokom tri decenije.
Zanimljivo je da su trkači koji su prešli milju za manje od 4 minuta 1960-ih imali duži životni vek od trkača koji su to postigli u narednim decenijama.
„Ovo može odražavati poboljšanje očekivanog životnog veka opšte populacije“, sugerišu autori, kao i „lečenje nekoliko velikih zaraznih i nezaraznih bolesti“.
Drugim rečima, nisu sve prednosti u očekivanom životnom veku koje se vide kod profesionalnih sportista možda samo zbog njihovog načina života. Moguće je, na primer, da sportisti poseduju povoljne gene po većoj stopi u poređenju sa opštom populacijom. U grupi od 200 milja dugih trkača, istraživači su izbrojali 20 braće i sestara i nekoliko dvojaca oca i sina.
„Iako nismo mogli da utvrdimo uzrok smrti za većinu trkača, studije koje izveštavaju o biciklistima Tur de Fransa i kohorti olimpijaca (koje uključuju trkače na srednje i duge staze) sugerišu da su efekti dugovečnosti prvenstveno posredovani smanjenom stopom kardiovaskularnih bolesti i raka. mortalitet u vezi sa tim“, pišu Foulkes i kolege.
Rezultat njihove analize, dodaje tim, „ponavlja prednosti vežbanja na životni vek, čak i na nivoima obuke koji su potrebni za elitni učinak“.
