Naučnici su genetski konstruisali specijalnu „zlatnu salatu“ koja obezbeđuje znatno veće količine vitamina A, hranljive materije neophodne za našu imunološku funkciju, vid, rast i razvoj.
Ne samo da bi sam proizvod mogao da isporuči kritičnu hranljivu materiju potrošačima, isti pristup bi mogao da se koristi da bi se drugom povrću u budućnosti dalo poboljšanje zdravlja.
Nakon što je petostruko pojačao jedinjenje u srodniku duvana Nicotiana benthamiana, tim predvođen naučnicima sa Politehničkog univerziteta u Valensiji (UPV) u Španiji prilagodio je genetski sastav zelene salate (Lactuca sativa) kako bi povećao nivoe beta-karotena; crveno-narandžasto obojeno jedinjenje koje se u našem telu pretvara u vitamin A.
Obično uskladišteni u malim zelenim ‘solarnim panelima’ koji pokreću fotosintezu poznatu kao hloroplasti, povećanje zaliha beta-karotena u biljci bi bilo ometajuće. Da bi izbegli mešanje u prirodne procese fotosinteze koji su zelenoj salati potrebni za život i rast, istraživači su morali da razmišljaju van okvira.
„Listovima su potrebni karotenoidi kao što je beta-karoten u fotosintetskim kompleksima hloroplasta za njihovo pravilno funkcionisanje“, kaže molekularni biolog Manuel Rodrigez Konsepsion iz UPV-a. „Kada se previše ili premalo beta-karotena proizvodi u hloroplastima, oni prestaju da funkcionišu, a listovi na kraju umiru.“
„Naš rad je uspešno proizveo i akumulirao beta-karoten u ćelijskim delovima gde se on inače ne nalazi kombinovanjem biotehnoloških tehnika i tretmana sa visokim intenzitetom svetlosti.
Deo dodatnog beta-karotena je uskladišten u citosolu, tečnom delu ćelija lista. Više jedinjenja je proizvedeno pretvaranjem nekih hloroplasta u hromoplaste (ili pigmentne jame) – uvođenjem gena za bakterijski enzim crtB – sposobnog da skladišti još više beta-karotena.
Pored genetskih modifikacija, biljke su takođe bile podvrgnute tretmanima svetlosti visokog intenziteta, što je dovelo do stvaranja više masnih jedinica za skladištenje poznatih kao plastoglobule unutar zelene salate.
„Stimulisanje formiranja i razvoja plastoglobula molekularnim tehnikama i intenzivnim svetlosnim tretmanima ne samo da povećava akumulaciju beta-karotena već i njegovu biodostupnost“, kaže molekularni biolog Luka Moreli iz UPV-a.
Poboljšanje biodostupnosti beta-karotena u zelenoj salati povećava njegovu dostupnost u crevima, gde se pretvara u vitamin A. Sav ovaj dodatni beta-karoten – koji se nalazi u izobilju u šargarepi i bundevi – čini zelenu salatu žutom, pa stoga ime koje su mu dali istraživači.
Studija iz 2023. pokazala je da nedostatak vitamina A utiče na stotine miliona tela u razvoju širom sveta. Pronalaženje novih načina da se ishrani većeg broja ljudi pruži preko potrebna nadogradnja je ključna za ograničavanje posledica loše ishrane.
„Nedostatak mikronutrijenata, poznat i kao skrivena glad, i dalje je veliki problem u mnogim zemljama“, pišu istraživači u svom objavljenom radu.
„Konkretno, nedostatak vitamina A izaziva kseroftalmiju i može dovesti do drugih zdravstvenih problema, pa čak i smrti, što utiče na decu iz neuhranjene populacije širom sveta.“