Kako prvi izveštaji o prenošenju ptičjeg gripa sa životinje na čoveka počinju da se pojavljuju u poslednjoj epidemiji ptičijeg gripa u Sjedinjenim Državama, zdravstveni stručnjaci su zabrinuti da bi se virus mogao prilagoditi da se širi sa čoveka na čoveka.
Za sada nema dokaza da se to dešava, ali nova studija razmatra koje su vakcine trenutno u izradi da bi nas zaštitile ako se ikada dogodi.
Već imamo nekoliko stotina hiljada hitaca, preostalih od prošlih suđenja. Međutim, postoje pitanja koliko bi oni bili efikasni protiv najnovijih sojeva ptičijeg gripa i koliko brzo bismo mogli da povećamo napore u proizvodnji.
Virolozi Flavio Facin i Danijel Perez, sa Univerziteta u Džordžiji, analizirali su trenutne napore da se pripreme za pandemiju kod ljudi koja uključuje trenutne varijante ptičjeg gripa – i identifikovali su nekoliko obećavajućih opcija za razvoj vakcine.
„Ovo duboko udubljivanje u pejzaž vakcina protiv ptičjeg gripa za ljude pokazuje da vakcinacija ostaje primarna odbrana od širenja ovih virusa“, kaže Facin.
Sve dok ptičji grip ne skoči direktno sa jednog čoveka na drugog, vakcine se neće proizvoditi masovno, ali naučnici su zauzeti usavršavanjem različitih vrsta zaštite od lekova koji bi bili spremni da krenu ako je potrebno.
„Istraživanje i korišćenje raznolikog spektra platformi za vakcine je ključno za povećanje spremnosti za pandemiju i ublažavanje pretnje od virusa ptičjeg gripa“, pišu istraživači u svom objavljenom radu.
Facin i Perez su razmatrali inaktivirane vakcine, koje su razvijene korišćenjem mrtvih verzija virusa od kojih su dizajnirani da štite. U testovima, uključujući studiju na miševima sa virusom H5N1, oni su već pokazali da nude visok nivo zaštite.
Zatim, postoje žive atenuirane vakcine protiv gripa (LAIV), koje koriste slabu formu virusa da bi se telo pripremilo da se zaštiti od težih oblika. Ove vakcine obično stvaraju sveobuhvatniji imuni odgovor, i opet smo videli obećavajuće rezultate za H5N1 – uključujući i jednu studiju koja je koristila majmune.
Tim je takođe razmotrio novije tipove tehnologije vakcine, uključujući vakcine nalik virusu čestica (VLP) koje pokušavaju i (bezbedno) oponašaju stvarne viruse, kao i RNK (mRNA), koje koriste fragmente mRNA da usmere ćelije da proizvode proteine koji odgovara ciljanom virusu.
I ovde su rani rezultati ohrabrujući, a već je bilo ograničenih ispitivanja sa ljudskim učesnicima.
Iako nema mesta za samozadovoljstvo – posebno s obzirom na to da ptičji grip H5N1 ubija polovinu ljudi koje zarazi – istraživanje vakcine koje se do sada dogodilo je ohrabrujuće. Primena ovih vakcina, ako bude potrebno, i dalje će zahtevati saradnju u mnogim različitim zemljama i agencijama, na čemu Svetska zdravstvena organizacija radi na tome da obezbedi.
„Podtipovi virusa ptičjeg gripa H5N1, H7N9 i H9N2 predstavljaju dvostruku pretnju, ne samo što izazivaju značajne ekonomske gubitke za globalnu industriju živine, već predstavljaju i goruću zabrinutost za javno zdravlje zbog dokumentovanih događaja prelivanja i slučajeva kod ljudi“, kaže Facin.