Više od milijardu ljudi širom sveta sada pati od gojaznosti, a broj se više od četiri puta povećao od 1990. godine, prema studiji koju je objavio medicinski časopis Lancet.
„Epidemija“ posebno pogađa siromašnije zemlje i stopa raste među decom i adolescentima brže nego kod odraslih, pokazalo je istraživanje sprovedeno sa Svetskom zdravstvenom organizacijom.
Studija, objavljena uoči Svetskog dana gojaznosti 4. marta, procenjuje da je u svetu 1990. godine bilo oko 226 miliona gojaznih odraslih, adolescenata i dece. Broj je porastao na 1.038 miliona 2022. godine.
Frančesko Branka, direktor za ishranu za zdravlje u SZO, rekao je da je porast od milijardu ljudi došao „mnogo ranije nego što smo očekivali“.
Dok su lekari znali da broj gojaznosti brzo raste, simbolična cifra se ranije očekivala 2030. godine.
Istraživači su analizirali merenje težine i visine više od 220 miliona ljudi u više od 190 zemalja kako bi došli do procena, rekao je Lancet.
Procene su da je 2022. godine 504 miliona odraslih žena i 374 miliona muškaraca bilo gojazno. Studija kaže da se stopa gojaznosti skoro utrostručila za muškarce (14 procenata) od 1990. godine i više nego udvostručila za žene (18,5 procenata).
Prema studiji, oko 159 miliona dece i adolescenata je živelo sa gojaznošću 2022. godine, u odnosu na oko 31 milion u 1990. godini.
Hronična i složena bolest je praćena većim rizikom od smrti od srčanih oboljenja, dijabetesa i određenih karcinoma. Prekomerna težina povećala je rizik od smrti tokom pandemije koronavirusa.
Zemlje Polinezije i Mikronezije, Kariba, Bliskog istoka i severne Afrike više su pretrpele od uspona.
„Ove zemlje sada imaju veću stopu gojaznosti od mnogih industrijalizovanih zemalja sa visokim prihodima, posebno onih u Evropi“, navodi se u studiji.
„U prošlosti smo bili skloni da gojaznost smatramo problemom bogatih, a sada problemom sveta“, rekao je Branca, koji je istakao brze promene načina života u zemljama sa niskim i srednjim prihodima.
„Veoma brza transformacija sistema ishrane nije nabolje“.
Majid Ezzati sa Imperijal koledža u Londonu, glavni autor studije, rekao je da postoje znaci da se gojaznost izjednačava u nekim južnoevropskim zemljama, kao što su Francuska i Španija, „posebno za žene“.
Ali on je rekao da u većini zemalja ima više ljudi koji pate od gojaznosti nego onih koji imaju manju telesnu težinu, što je studija pokazalo da je opala od 1990. godine.
Iako je nedovoljno jedenje glavni uzrok premale težine, loša ishrana je glavni faktor gojaznosti.
„Ova nova studija naglašava važnost prevencije i upravljanja gojaznošću od ranog života do odraslog doba, kroz ishranu, fizičku aktivnost i adekvatnu negu, po potrebi“, rekao je generalni direktor SZO Tedros Adhanom Gebrejesus.
Dodao je da „vraćanje na pravi put“ za postizanje globalnih ciljeva za smanjenje stope gojaznosti „zahteva saradnju privatnog sektora, koji mora biti odgovoran za uticaj svojih proizvoda na zdravlje“.
SZO je podržala poreze na slatka pića, ograničavajući prodaju nezdrave hrane deci i povećavajući subvencije za zdravu hranu.
Stručnjaci kažu da novi tretmani protiv dijabetesa takođe mogu pomoći u borbi protiv gojaznosti.
Branca je rekao da su novi lekovi „važno sredstvo, ali ne i rešenje problema“.
„Gojaznost je dugoročno pitanje i važno je sagledati uticaj ovih lekova na dugoročne efekte ili neželjene efekte“, dodao je on.
