Verovatno ste čuli da odrasli treba da imaju za cilj 10.000 koraka dnevno. Ovaj pristup koji odgovara svima pruža jasnu poruku, iako ne uzima u obzir koliko su različiti ljudski stilovi života i tela.
Ranije ove godine, međunarodni tim istraživača je otkrio da čak i oni koji najviše sede među nama mogu da odbiju štetne efekte sedenja tako što će uključiti više koraka u naš dan.
Sedeći načini života su sve češći i znamo da su povezani sa većim izgledima za umiranje od kardiovaskularnih bolesti (KVB), većim rizikom od raka i dijabetesa i kraćim životnim vekom. A ti rizici su manji za ljude sa većim brojem koraka i bržim hodačima.
Ali nije bilo jasno da li bi ljudi sa veoma sedećim načinom života mogli da nadoknade te alarmantne zdravstvene rizike svakodnevnim koracima.
Što su ljudi u studiji preduzeli više koraka, bez obzira na to koliko su inače bili sedentarni, manji je rizik od KVB-a, pa čak i rane smrti. Dakle, oni od nas koji rade za stolom nisu potpuno osuđeni na propast, iako istraživači naglašavaju da je i dalje važno pokušati sveukupno smanjiti vrijeme sedenja.
„Ovo nipošto nije kartica za izlazak iz zatvora za ljude koji sedeći u dužem vremenskom periodu“, rekao je naučnik za zdravlje stanovništva Metju Ahmadi sa Univerziteta u Sidneju u Australiji.
„Međutim, ima važnu poruku javnog zdravlja da je svako kretanje važno i da ljudi mogu i treba da pokušaju da nadoknade zdravstvene posledice neizbežnog sedećeg vremena povećanjem broja svojih dnevnih koraka.“
Ahmadi i kolege analizirali su podatke od 72.174 volontera koji su dali doprinos Britanskoj Biobanki, velikom skupu dugoročnih podataka uspostavljenom 2006. koji će nastaviti da prati zdravstvene mere učesnika tokom najmanje 30 godina.
Postojao je u proseku 6,9 godina opštih zdravstvenih podataka za svakog učesnika uključenog u studiju. Učesnici su sedam dana nosili akcelerometre na ručnom zglobu da bi procenili nivoe svoje fizičke aktivnosti, kao što je broj koraka koje su obično činili i vreme koje su obično provodili sedeći.
Srednje vreme provedeno u sedećem položaju bilo je 10,6 sati svakog dana, tako da se za one koji su provodili više vremena od toga smatralo da imaju „veliko sedeće vreme“, dok se za one sa manje sati smatralo da imaju „nisko sedeće vreme“.
Učesnici čija je statistika u prve dve godine možda bila pogođena lošim zdravljem nisu uključeni u studiju, tako da se nalazi odnose samo na ljude koji su, za najmanje prve dve godine podataka, generalno zdravi. Nije jasno da li su podaci uključivali učesnike sa invaliditetom koji utiču na broj koraka.
Tim je otkrio da je između 9.000 i 10.000 dnevnih koraka optimalno da se suprotstavi veoma sedentarnom načinu života, smanjujući rizik od kardiovaskularnih bolesti za 21 procenat i rizik od smrtnosti za 39 procenata.
Bez obzira na vreme sedenja učesnika, istraživači su otkrili da se 50 procenata dobrobiti javlja na oko 4.000 do 4.500 dnevnih koraka.
„Svaki broj dnevnih koraka iznad referentnih 2.200 koraka dnevno bio je povezan sa nižim mortalitetom i rizikom od incidenata KVB, tokom malog i visokog vremena sedenja“, pišu Ahmadi i njegove kolege.
„Prikupljanje između 9.000 i 10.000 koraka dnevno optimalno je smanjilo rizik od smrtnosti i incidenata KVB među visoko sedentarnim učesnicima.“
Ovo istraživanje objavljeno je u British Journal of Sports Medicine.
