Tim istraživača sa Univerziteta Kolumbija identifikovao je specijalizovane neurone u mozgu miševa koji donose ključnu odluku – kada prestati jesti. Ova otkrića, objavljena u prestižnom časopisu Cell, mogla bi revolucionarizovati razumevanje regulacije apetita i otvoriti put ka novim tretmanima za gojaznost.
Dok su ranija istraživanja pokazala da različiti neuronski krugovi u mozgu igraju ulogu u praćenju unosa hrane, naučnici nisu znali koji tačno neuroni donose finalnu odluku o prestanku jela. U najnovijoj studiji, istraživači su identifikovali specijalizovane ćelije u moždanom stablu, koje integrišu različite signale – uključujući miris i ukus hrane, osećaj punoće u crevima i hormonske odgovore – pre nego što pošalju signal telu da je obrok završen.
„Ovi neuroni su jedinstveni u načinu na koji regulišu unos hrane,“ rekao je Aleksandar Nektov, vodeći istraživač sa Kolumbija Univerziteta. „Za razliku od drugih neurona koji su ograničeni na praćenje jednog aspekta ishrane, kao što su senzorne informacije ili hormonski odgovori, ovi neuroni istovremeno obrađuju sve ove podatke i donose konačnu odluku kada je vreme da se prestane s jelom.“
Kako bi testirali funkciju ovih neurona, istraživači su koristili inovativne metode aktivacije moždanih ćelija svetlosnim stimulansima. Kada su neuroni bili aktivirani, miševi su počeli da konzumiraju znatno manje obroke. Intenzitet aktivacije uticao je na to koliko brzo su životinje prestale da jedu – što je jača stimulacija, to su manje hrane unosile.
„Zanimljivo je da ovi neuroni ne uzrokuju trenutno prestajanje jela, već pomažu miševima da postepeno uspore unos hrane, što može igrati ključnu ulogu u regulaciji telesne težine,“ objasnio je Srikanta Čovdhuri, koautor studije.
Istraživači su takođe ispitivali kako hormoni i drugi moždani krugovi utiču na aktivnost ovih neurona. Otkrili su da ih utišava hormon grelin, koji povećava apetit, dok ih aktiviraju GLP-1 agonisti – lekovi koji se trenutno koriste za lečenje gojaznosti i dijabetesa. Ova otkrića dodatno naglašavaju važnost ovih neurona u regulaciji apetita i metabolizma.
Iako je istraživanje sprovedeno na miševima, naučnici smatraju da su slični neuronski mehanizmi prisutni i kod ljudi, s obzirom na to da se ove ćelije nalaze u delu mozga koji je evolucijski očuvan kod svih kičmenjaka.
„Ovo otkriće može imati značajne implikacije u tretmanima gojaznosti,“ istakao je Nektov. „Razumevanje kako mozak reguliše osećaj sitosti može pomoći u razvoju novih terapija koje bi mogle sprečiti prejedanje i smanjiti telesnu težinu na prirodan način.“
U budućim istraživanjima, tim planira da prouči da li ovi neuroni funkcionišu na sličan način kod ljudi i da razvije potencijalne metode za njihovu aktivaciju u borbi protiv metaboličkih poremećaja. Ova studija pruža nove uvide u složene neuronske mehanizme kontrole apetita i otvara vrata za inovativne pristupe u medicini i ishrani.
