Sitni fragmenti plastičnog zagađenja upadaju u ljudsko telo svakog dana a da mi to ne znamo, ne samo od jela i pića, već i od jednostavnog disanja.
Prema nekim procenama, prosečna osoba svake nedelje udiše plastiku u vrednosti kreditne kartice sa nepoznatim zdravstvenim efektima. 2022. godine naučnici su prvi put otkrili mikroplastiku koja se krije u najdubljim delovima ljudskih pluća.
Širenje plastike širom sveta nije se samo prikralo nama, već se uvuklo i u nas, a naučnici sada žure da otkriju gde ovi zagađivači odlaze kada ih udišemo, koliko dugo ostaju i da li imaju otrovne materije. efekti.
Istraživači sa Tehnološkog univerziteta u Sidneju (UTS) su sada pratili prolazak plastike dok teče kroz respiratorni sistem. Njihov model se zasniva na pionirskom pokušaju 2023. da identifikuje žarišta gde bi se mikroplastika i nanoplastika mogla skupiti u našim disajnim putevima.
Ta prethodna studija se uglavnom fokusirala na modeliranje gornjeg trakta disajnih puteva, ali nova studija razmatra kako vazduh i čestice prolaze kroz ceo trakt, „od nosne šupljine do 13. generacije bronhijalnog stabla“.
Takođe modelira tri različite stope disanja – sporo, srednje i brzo – i tri različite veličine plastičnih fragmenata; velika mikroplastika, mikroplastika i nanoplastika.
Rezultat je delikatan balans, kažu istraživači, između načina na koji gravitacija vuče plastiku na površinu i načina na koji je vetar raznosi duž prolaza.
Pri normalnoj brzini disanja, model sugeriše da mikroplastika u vazduhu može da pokrije polovinu površine nosne šupljine. Pri sporijim brzinama disanja, zagađivači srednje veličine su se uglavnom taložili u gornjim disajnim putevima, uključujući nosnu šupljinu, govornu kutiju i spoj gde se dušnik povezuje sa grlom. U međuvremenu, manje čestice nalik prašini bile su ravnomernije raspoređene po gornjim i donjim respiratornim putevima.
„Veća mikroplastika je pokazala tendenciju brzog taloženja u gornjim disajnim putevima, dok je manja nanoplastika pokazala veću verovatnoću da pobegne ili dospe do dubljih generacija disajnih puteva“, zaključuju istraživači.
Tim kaže da bi budući modeli trebali uključiti informacije o tome kako plastične čestice mogu infiltrirati alveolarne vrećice, gdje se razmjenjuju kiseonik i ugljen-dioksid, kao i kako sluz i cilije u respiratornom traktu mogu zarobiti ili očistiti plastične infiltratore.
Njihovi nalazi podržavaju prethodne studije koje su navele naučnike da sumnjaju da što je manji plastični fragment, veća je verovatnoća da će prodreti dublje u pluća, verovatno infiltrirajući alveolarne kese gde se dešava ključna razmena gasa.
Ovu pretnju nisu samo degradirani plastični proizvodi, poput flaša za piće. Uobičajeni kozmetički proizvodi, poput paste za zube, napravljeni su namenski od ovih sitnih fragmenata. Neki izveštaji procenjuju da je u Indiji pasta za zube odgovorna za emitovanje 1,4 milijarde grama mikroplastičnih čestica svake godine.
Kada se udahne, eksperimentalni dokazi snažno sugerišu da takva sićušna plastika ima kapacitet da izazove upalu, oksidativni stres, oštećenje plućnog tkiva ili sistemsku disfunkciju u respiratornom traktu. Do sada su, međutim, istraživanja o potencijalnim zdravstvenim ishodima mikroplastike uglavnom ograničena na životinjske modele i ljudske ćelije.
Jedan nedavni izuzetak bila je studija među pacijentima koji su se operisali, koja je otkrila da su oni koji su imali više plastike u glavnoj arteriji svog tela imali veće šanse za srčani udar, moždani udar ili smrt u narednim godinama. S obzirom na posledice, povezanost između zdravlja srca i plastičnih zagađivača treba dalje istražiti.
„Zagađenje vazduha plastičnim česticama sada je sveprisutno i udisanje je drugi najverovatniji put za izlaganje ljudi“, kaže mašinski inženjer Suvaš Saha iz UTS-a.
Za zdravlje ljudi svuda, ključno je da toksikolozi u potpunosti razumeju gde ove sveprisutne čestice idu kada ih udišemo i šta rade našim telima.
