Istraživači su otkrili vezu između hronične infekcije creva uzrokovane uobičajenim virusom i razvoja Alchajmerove bolesti kod nekih ljudi.
Većina ljudi se susreće sa citomegalovirusom (CMV) tokom detinjstva, a nakon početne infekcije virus ostaje u telu doživotno, obično u stanju mirovanja.
Do 80. godine, 9 od 10 ljudi će imati antitela na CMV u krvi. Tip herpesvirusa, patogen se širi telesnim tečnostima (kao što su majčino mleko, pljuvačka, krv i sperma), ali samo kada je virus aktivan.
U jednoj nesrećnoj grupi, pokazala je studija, virus je možda pronašao biološku rupu u kojoj može da ostane aktivan dovoljno dugo da se vozi uz „superput“ osi creva i mozga, poznatijeg kao vagusni nerv.
Kada stigne u mozak, aktivni virus ima potencijal da pogorša imuni sistem i doprinese razvoju Alchajmerove bolesti.
To je zabrinjavajuća mogućnost, ali to takođe znači da bi antivirusni lekovi mogli da spreče neke ljude da razviju Alchajmerovu bolest, posebno ako istraživači mogu da razviju krvne testove kako bi brzo otkrili aktivnu CMV infekciju u crevima.
Ranije ove godine, neki članovi tima sa Državnog univerziteta u Arizoni objavili su vezu između podtipa mikroglije povezane sa Alchajmerovom bolešću, nazvane CD83(+) zbog genetskih karakteristika ćelije, i povišenog nivoa imunoglobulina G4 u poprečnom debelom crevu, koji nagovestio neku vrstu infekcije.
Microglia su ćelije koje čiste čitav centralni nervni sistem. Oni tragaju za plakovima, ostacima i viškovima ili slomljenim neuronima i sinapsama, gađaju ih tamo gde je to moguće i pokreću alarme kada infekcija ili oštećenje izmaknu kontroli.
Oni su tu da pomognu, ali ako se mikroglija stalno pokreće, oslobađajući svoje inflamatorno oružje bez pauze, to može dovesti do oštećenja neurona koje je povezano sa Alchajmerovom bolešću.
„Mislimo da smo pronašli biološki jedinstven podtip Alchajmerove bolesti koji može da utiče na 25 do 45 procenata ljudi sa ovom bolešću“, kaže biomedicinski naučnik i glavni autor Ben Readhead sa Univerziteta Arizona State.
„Ovaj podtip Alchajmerove bolesti uključuje karakteristične amiloidne plakove i tau zaplete – mikroskopske abnormalnosti mozga koje se koriste za dijagnozu – i karakteriše poseban biološki profil virusa, antitela i imunih ćelija u mozgu.“
Istraživači su imali pristup nizu doniranih tkiva organa, uključujući debelo crevo, vagusni nerv, mozak i kičmenu tečnost, od 101 davaoca tela, od kojih je 66 imalo Alchajmerovu bolest. Ovo im je pomoglo da prouče kako sistemi tela reaguju na Alchajmerovu bolest, koja se često posmatra kroz čisto neurološko sočivo.
Pratili su prisustvo CMV antitela od creva donatora, do njihove kičmene tečnosti, do njihovog mozga, i čak su otkrili da sam virus vreba unutar vagusnih nerava donatora.
Isti obrasci su se pokazali kada su ponovili studiju u zasebnoj, nezavisnoj kohorti.
Modeli ćelija ljudskog mozga pružili su dodatne dokaze o učešću virusa, povećavajući proizvodnju amiloida i fosforilisanog tau proteina i doprinoseći degeneraciji i smrti neurona.
Važno je da su ove veze pronađene samo u vrlo maloj podskupini osoba sa hroničnom crevnom CMV infekcijom. S obzirom na to da skoro svi dolaze u kontakt sa CMV, jednostavno izlaganje virusu nije uvek razlog za zabrinutost.
Readhead i tim rade na razvoju krvnog testa koji će otkriti crevnu CMV infekciju kako bi se mogla lečiti antivirusnim lekovima i možda sprečiti pacijente da razviju ovu vrstu Alchajmerove bolesti.
