Postoji novi način na koji bi odlazak u svemir mogao da pokvari ljudsko telo.
Studija na pacovima u simuliranim svemirskim okruženjima sugeriše da bi beztežinsko stanje i izloženost svemirskom zračenju nezaštićenog Zemljinom atmosferom moglo imati štetan efekat na vaskularna tkiva povezana sa erektilnom disfunkcijom.
Čak i više od godinu dana nakon eksperimenta, pacovi su pokazali znake erektilne disfunkcije – a čini se da je krivac uglavnom galaktičko kosmičko zračenje koje struji kroz svemir.
„Dok erektilna disfunkcija pogađa više od polovine muškaraca starijih od 40 godina i predstavlja važan faktor za životno zadovoljstvo, posledice putovanja svemirom na erektilnu funkciju su još uvek nejasne“, piše tim koji predvodi fiziolog Manuella Andrade sa Univerziteta Florida.
„Ovi nalazi ukazuju na to da simulirani svemirski let ima dugotrajno oštećenje neurovaskularne erektilne funkcije, što izlaže novi zdravstveni rizik koji treba razmotriti istraživanjem dubokog svemira.“
Od kada su se naši prvi preci spojili iz delova nukleinske kiseline u prvobitnom mulju, čovečanstvo je evoluiralo u Zemljinoj sredini.
Tokom stotina miliona godina, sve što znamo je Zemljina gravitacija i stroga zaštita od kosmičkog zračenja koju pruža naša prelepa, divna atmosfera.
Iako već decenijama idemo u svemir, to je jedva treptaj vremena u poređenju s tim koliko smo dugo proveli napredujući u vrlo specifičnim uslovima.
U svemiru, u mikrogravitaciji, u okruženju zračenja, ljudska fiziologija počinje da ide po zlu. Efekti kao što su gubitak gustine kostiju i mišića, preraspodela tečnosti, povećan rizik od raka i višak nadutosti su dokumentovani ili proučavani.
Naučnici su čak istraživali kako bi se trudnoća i porođaj mogli odigrati u svemirskom okruženju. Ali seksualno zdravlje je oblast koja je, prema istraživačkom timu, zanemarena.
„Prema našim saznanjima“, pišu istraživači, „ova studija je prvo istraživanje efekata stvarnog ili stimulisanog [sic] svemirskog leta na tkiva relevantna za erektilnu funkciju“.
Njihovo istraživanje je sprovedeno na 86 odraslih muških pacova, koji su podeljeni u šest randomizovanih grupa. Svaka od ovih grupa je bila podvrgnuta simuliranim prostornim uslovima, odnosno kontrolnim uslovima.
Iskrcavanje zadnjih udova, gde su pacovi neprirodno suspendovani, korišćeno je da se oponaša mikrogravitacija; a NASA-ina Laboratorija za svemirsko zračenje je korišćena za lečenje pacova različitim dozama simuliranog galaktičkog kosmičkog zračenja.
Zatim je tim pratio efekte na vene i arterije koje snabdevaju krv penisom. Otkrili su da i simulirana mikrogravitacija i simulirano kosmičko zračenje imaju efekta; ali to kosmičko zračenje je bilo najveći problem, do 13 meseci kasnije.
„Najštetnije promene u vaskularnoj reaktivnosti su prvenstveno izazvane galaktičkim kosmičkim zracima, koji su primećeni nakon dužeg perioda oporavka nakon simuliranog svemirskog leta“, piše tim.
„Zajedno, ovi rezultati sugerišu da neurovaskularna funkcija erektilnog tkiva može biti narušena tokom preostalog perioda seksualnog zdravlja astronauta nakon povratka na Zemlju sa produženog istraživanja dubokog svemira.“
Ali istraživači su takođe otkrili da ovi efekti mogu biti reverzibilni.
Kako fiziolog i urolog Džastin La Favor sa Državnog univerziteta Floride objašnjava: „Dok su negativni uticaji galaktičkog kosmičkog zračenja bili dugotrajni, funkcionalna poboljšanja izazvana akutnim ciljanjem puteva redoks i azot-oksida u tkivima sugerišu da se erektilna disfunkcija može lečiti .“
I za svemirske bebe nije izgubljena svaka nada. Kao što je penzionisani NASA-in astronaut Majk Mulan rekao za Men’s Health 2014. u intervjuu o svom vremenu u svemiru: „Nekoliko puta bih se budio iz perioda spavanja i imao sam kost koji sam mogao da probušim kroz kriptonit. Velp.
