Neuronaučnici sa Vašingtonskog državnog univerziteta misle da su shvatili zašto je kanabis toliko ozloglašen po tome što izaziva ‘glad’ među korisnicima.
Njihovo istraživanje na miševima je prvo koje istražuje kako kanabis utiče na aktivnost regiona mozga koji kontrolišu apetit u realnom vremenu.
Nalazi podržavaju obilje anegdota i rigoroznih studija o ljudima, koje sve snažno ukazuju na to da pušenje, cigarete ili jedenje kanabisa mogu izazvati akutnu žudnju i naterati vas da odmah krenete u ostavu ili frižider.
Ipak, dok se kanabis za rekreaciju i kanabis na recept obično koristi za rešavanje problema sa apetitom – poput onih koji potiču od poremećaja u ishrani ili hemoterapije – naučnici znaju iznenađujuće malo o mehanizmima koji stoje iza ovog efekta.
Poslednjih godina, brojne studije su ukazivale na hipotalamus kao oblast interesovanja. Ovaj deo mozga se nalazi duboko u organu i funkcioniše kao neka vrsta ‘kontrolnog koordinacionog centra’ za telo, održavajući hormone i nervni sistem u ravnoteži.
Na dnu hipotalamusa, neposredno pre nego što se poveže sa žlezdom veličine zrna graška odgovornom za proizvodnju hormona (uključujući one povezane sa glađu), nalazi se grupa neurona koja se naziva lučno jezgro ili ARC.
Smatra se da ovaj deo hipotalamusa reguliše ponašanje pri hranjenju i metabolizam.
Ranije na VSU, istraživači su koristili glodare da pokažu da izloženost kanabisu utiče na genetsku ekspresiju u ARC-u.
Sada su zumirali još više i posmatrali aktivnost pokretanja male grupe neurona u ARC-u koji imaju kanabinoidne receptore.
Naravno, kada su miševi bili izloženi isparenom kanabisu, ovi neuroni, nazvani AgRP neuroni, bili su dezinhibirani.
„Kada se miševima daje kanabis, javljaju se neuroni koji obično nisu aktivni“, objašnjava neuronaučnik Džon Dejvis sa VSU.
„Nešto važno se dešava u hipotalamusu nakon pare kanabisa.“
Konkretno, Davis i njegove kolege su otkrili da je izlaganje kanabisu aktiviralo kanabinoidne receptore tipa-1 na AgRP neuronima, a ovi receptori su sprečili neurone da primaju „stop“ poruke od drugih neurona.
Konstantno u ovom ‘go-modu’, AgRP neuroni su bili povezani sa povećanim hranjenjem među laboratorijskim miševima.
Međutim, kada su naučnici inhibirali ovu grupu neurona, izlaganje kanabisu više nije stimulisalo glad kod životinja.
„Ovde je važno napomenuti“, pišu autori, „da hranjenje izazvano kanabisom nije u potpunosti poboljšano nakon inhibicije AgRP, tako da naše studije ne isključuju doprinos odvojenih regiona CNS-a ili dodatnih signalnih mehanizama… kao važnih regulatora kanabisa -indukovano ponašanje pri hranjenju.“
Prethodne studije su, na primer, otkrile da su i drugi neuroni povezani sa apetitom u hipotalamusu, nazvani POMC neuroni, takođe pod uticajem kanabisa i da takođe mogu igrati ulogu u efektu jedenja.
Studija o AgRP neuronima ide korak dalje i svedoči ovim promenama u realnom vremenu, koristeći tehnike snimanja kalcijuma. Pored toga, povezuje te promene sa promocijom akutnog apetita kod živih životinjskih modela.
Nalazi snažno upućuju na to da ova podskupina neurona u hipotalamusu igra važnu ulogu u „žvakanju“ – znanju koje bi moglo da pruži informaciju budućim istraživanjima lekova u lečenju anoreksije i gubitka težine.
Studija je objavljena u Scientific Reports.
