Znamo da provođenje mnogo vremena sedeći nije dobro za nas, ali koliko je vežbanja potrebno da bi se suprotstavili negativnim posledicama sedenja celog dana?
Istraživanja sugerišu da bi to trebalo da uradi oko 30-40 minuta dnevno za stvaranje znoja.
Do 40 minuta „fizičke aktivnosti umerenog do snažnog intenziteta“ svakog dana je otprilike prava količina da uravnotežite 10 sati mirnog sedenja, kaže istraživanje – iako bilo koja količina vežbanja ili čak samo stajanje pomaže donekle.
To je zasnovano na studiji meta-analize objavljenoj 2020. godine koja analizira devet prethodnih studija, uključujući ukupno 44.370 ljudi u četiri različite zemlje koji su nosili neki oblik fitnes trackera.
Analiza je otkrila da je rizik od smrti među onima sa sedentarnijim načinom života rastao kako se smanjivalo vreme provedeno u fizičkoj aktivnosti umerenog do intenzivnog intenziteta.
„Kod aktivnih pojedinaca koji rade oko 30-40 minuta fizičke aktivnosti umerenog do snažnog intenziteta, povezanost između dugotrajnog sedenja i rizika od smrti nije značajno drugačija od onih sa malo sedećeg vremena“, objasnili su istraživači u svom radu.
Drugim rečima, stavljanje u neke razumno intenzivne aktivnosti – vožnja bicikla, brzo hodanje, baštovanstvo – može smanjiti rizik od ranije smrti na ono što bi bio da ne radite sve to sedeći, do te mere da ovo veza se može videti u prikupljenim podacima mnogih hiljada ljudi.
Dok meta-analize poput ove uvek zahtevaju neko razrađeno spajanje tačaka u odvojenim studijama sa različitim volonterima, vremenskim okvirima i uslovima, prednost ovog konkretnog dela istraživanja je u tome što se oslanjalo na relativno objektivne podatke sa uređaja za nošenje – a ne na podatke koji su sami prijavljeni. od strane učesnika.
U to vreme, studija je objavljena zajedno sa objavljivanjem Globalnih smernica Svetske zdravstvene organizacije za 2020. o fizičkoj aktivnosti i sedentarnom ponašanju, koje je sačinilo 40 naučnika sa šest kontinenata. British Journal of Sports Medicine (BHSM) je takođe objavio specijalno izdanje koje sadrži i studiju i revidirane smernice.
„Kao što ove smernice naglašavaju, sva fizička aktivnost se računa i bilo koja njena količina je bolja nego nijedna“, rekao je istraživač fizičke aktivnosti i zdravlja stanovništva Emanuel Stamatakis sa Univerziteta u Sidneju u Australiji.
„Ljudi i dalje mogu zaštititi svoje zdravlje i nadoknaditi štetne efekte fizičke neaktivnosti.
Istraživanje zasnovano na fitnes trackerima je uglavnom u skladu sa smernicama SZO iz 2020. koje preporučuju 150-300 minuta umerenog intenziteta ili 75-150 minuta intenzivnog intenziteta fizičke aktivnosti svake nedelje da bi se suprotstavili sedentarnom ponašanju.
Hodanje uz stepenice umesto lifta, igranje sa decom i kućnim ljubimcima, učešće u jogi ili plesu, obavljanje kućnih poslova, šetnja i vožnja biciklom – sve su to predstavljeni kao načini na koje ljudi mogu da budu aktivniji – i ako možete Istraživači kažu da ne upravljajte odmah sa 30-40 minuta, počnite sa malim.
Davanje preporuka za sve uzraste i tipove tela je teško, iako se vremenski okvir od 40 minuta za aktivnost uklapa u prethodna istraživanja. Kako se više podataka objavljuje, trebalo bi da naučimo više o tome kako da ostanemo zdravi čak i ako moramo da provodimo duži vremenski period za stolom.
„Iako nove smernice odražavaju najbolju dostupnu nauku, još uvek postoje neke praznine u našem znanju“, rekao je Stamatakis.
„Još uvek nam nije jasno, na primer, gde je tačno granica za ‘previše sedenja’. Ali ovo je polje istraživanja koje se brzo razvija i nadamo se da ćemo odgovore imati za nekoliko godina.“
Istraživanje je objavljeno ovde, a smernice za 2020. dostupne su ovde, u British Journal of Sports Medicine. Dodatne informacije dostupne su ovde.
