Nova studija otkriva nedostajuću oblast moždane aktivnosti u umovima ljudi sa šizofrenijom koji čuju glasove.
Analiza podataka o moždanim talasima sugeriše da bi kombinacija dve neurološke funkcije mogla da izazove slušne verbalne halucinacije.
Istraživači iz Kine pronašli su dokaze o slomu u sposobnosti da se čula pripreme za određene reči koje treba izgovoriti. Ovo samo po sebi, međutim, nije dovoljno; druga oblast koja filtrira unutrašnje brbljanje našeg mozga je takođe pojačana kod onih sa šizofrenijom koji doživljavaju uznemirujuće slušne halucinacije.
Bez samoprigušivanja zvuka zajedno sa poboljšanim internim signalima povezanim sa šumom, stvari se jasno mogu prilično zbrkati u našim umovima.
„Ljudi koji pate od slušnih halucinacija mogu da ‘čuju’ zvukove bez spoljašnjih stimulansa“, objašnjava tim. „Oštećene funkcionalne veze između motoričkih i slušnih sistema u mozgu posreduju u gubitku sposobnosti razlikovanja mašte od stvarnosti.
Neuronaučnik Fujin Jang sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Jiao Tong u Šangaju i njegove kolege ispitali su mozak 20 pacijenata sa dijagnozom šizofrenije koji su iskusili slušne halucinacije i uporedili ih sa još 20 pacijenata kojima je takođe dijagnostikovana šizofrenija i nisu iskusili halucinacije.
Svi ovi pacijenti su uzimali antipsihotike i bili su u stabilnom stanju tokom eksperimentalnog perioda. Raniji rezultati grupe ljudi kojima nije dijagnostikovana šizofrenija korišćeni su kao kontrola.
Upoređivanje podataka o moždanoj aktivnosti sa elektroencefalograma u tri grupe pacijenata od kojih je zatraženo da čuju, a zatim govore kratak, unapred generisani slog, otkrilo je oštre razlike.
Obe grupe pacijenata sa šizofrenijom su pokazale relativno smanjenu aktivnost povezanu sa sposobnošću našeg mozga da predvidi zvuk našeg glasa pre nego što naše telo izgovori jednu reč. Poznata kao posledica pražnjenja, ova funkcija obično daje našim čulima priliku da predvide zvukove kao sopstvene proizvodnje, a ne da ih tretiraju spolja.
Ova razlika je takođe primećena kod mišjih modela šizofrenije.
Ali samo pacijenti koji su prijavili da čuju glasove takođe su imali hiperaktivnu kopiju – motorni signal koji daje uputstva našim telima da govore, što tim opisuje kao internu slušnu predstavu.
Kod zdravih kontrolora i pacijenata sa šizofrenijom koji nemaju slušne halucinacije, ovaj signal se pojačava samo oko sloga koji je neko spreman da izgovori. Ali za one koji čuju glasove, poboljšanje je generalizovanije, u suštini povećavajući nasumično unutrašnje brbljanje mozga.
„Neprecizna aktivaciona funkcija kopije eferencije… rezultira različitim poboljšanjem i senzibilizacijom slušnog korteksa“, pišu istraživači u svom radu.
Dakle, čini se da slušne halucinacije nastaju kada neinhibirani korolarni pražnjenje pogrešno tumači neuronsku aktivnost uzrokovanu neuspehom našeg mozga da odredi naš unutrašnji signal za govor, objašnjavaju Jang i tim.
Ovo ostavlja neke ljude da se bore da naprave razliku između spoljašnjih glasova i sopstvenih misli, zamagljujući granicu između svoje unutrašnje i spoljašnje stvarnosti.
Sa ovim novim razumevanjem mehanizama iza ovih slušnih halucinacija, nadamo se da možemo razviti bolje tretmane.
Ovo istraživanje je objavljeno u PLOS Biology.
