Konvencionalna mudrost bi nas navela da poverujemo da put do dugog i zdravog života počinje sa 10.000 koraka. Svaki dan.
Za one koji žive sedentarnijim načinom života, to je cilj za koji je potrebno malo truda da se održi. Takođe znamo već neko vreme da je takođe skoro sigurno pogrešno.
Analizom podataka o desetinama hiljada ljudi na četiri kontinenta sakupljenih između 15 postojećih studija, tim istraživača je došao do udobnije brojke: optimalni broj je verovatno bliži 6.000 koraka dnevno, u zavisnosti od vašeg uzrasta.
Malo je verovatno da će bilo šta više dodatno smanjiti vaše šanse da zaletite u rani grob.
„Dakle, ono što smo videli je ovo postepeno smanjenje rizika kako se koraci povećavaju, dok se ne izjednači“, rekla je epidemiolog Amanda Paluh sa Univerziteta Masačusets kada je studija objavljena u martu 2022.
„I nivelisanje se dogodilo na različitim vrednostima koraka za starije u odnosu na mlađe odrasle osobe.“
Ljudi su u suštini izgrađeni za kretanje. Evolucija je usavršila našu fiziologiju da hodamo na velike udaljenosti, lako oslobađajući toplotu dok kucamo napred-nazad poput obrnutih klatna preko pejzaža u potrazi za hranom i vodom.
To znači da su naš metabolizam, kardiovaskularna kondicija, uticaj na naše kosti i mišiće, pa čak i naše mentalno zdravlje, podešeni da cene dobar izlet. Uguravanje bilo koje vrste šetnje u naš užurbani raspored dobro će nam poslužiti jer će nam pomoći da živimo duže, zdravije i srećnije.
Ovo je lakše reći nego učiniti za one koji nemaju vremena ili nemaju motivaciju, zbog čega su tehnološke kompanije izmislile male uređaje koji nam pomažu da pratimo broj koraka koje svakodnevno preduzimamo.
Pre pola veka, kompanija za satove i instrumente Iamasa u Japanu pokušala je da unovči buku koju su ostavile Olimpijske igre u Tokiju 1964. tako što je proizvela pedometar koji su nazvali „Manpo-kei“ – reč koja se prevodi u 10.000 koraka.
Zašto 10.000? Dobri staromodni marketing. To je lep, okrugao broj koji zvuči dovoljno opterećujuće da bude cilj, ali dovoljno dostižan da vredi težiti. Ono što za to nema nikakvu naučnu podršku.
Imati jednu figuru koju treba promovisati u opštu populaciju je svakako korisno. „To je tako jasan komunikacijski alat za razmenu poruka u javnom zdravlju“, rekao je Paluch.
Ali ispravan taj broj bi mogao da napravi razliku između ohrabrivanja svih da se dovoljno vežbaju i odlaganja ljudi da uopšte pokušavaju.
Godine 2021, Paluch i njen tim objavili su istraživanje zasnovano na kohorti od više od 2.000 osoba srednjih godina koje žive širom SAD. Otkrili su da je preduzimanje najmanje 7.000 koraka dnevno smanjilo šanse za preranu smrt za 50 do 70 procenata.
Te reči ‘najmanje’ čine nešto teško. Uz preostala pitanja o tome da li je više bolje i da li je ubrzavanje svih tih koraka na bilo koji način korisno, istraživački tim je proširio svoju mrežu kako bi uključio prethodno objavljena istraživanja.
Njihova meta-analiza iz 2022. uključivala je informacije prikupljene o zdravlju i broju koraka 47.471 odrasle osobe iz Azije, Australije, Evrope i Severne Amerike. Otkrili su da 25 odsto odraslih koji su najviše koračali svaki dan imalo 40 do 53 odsto manje šanse da umru, u poređenju sa onima u donjih 25 odsto broja koraka.
Za odrasle od 60 i više godina, ovaj smanjeni rizik dostigao je oko 6.000 do 8.000 koraka dnevno. Daljnji pritisak može imati i druge prednosti, ali smanjena šansa za smrt nije jedna od njih.
Studija je pokazala da bi oni koji su mlađi mogli da hodaju malo više, ali nije bilo dokaza da bi oni nužno živeli duže ako bi hodali više od 8.000 do 10.000 koraka dnevno.
Što se tiče brzine koraka, tim je otkrio da je volumen ono što je zaista važno.
„Glavni zaključak je da postoji mnogo dokaza koji ukazuju na to da je čak i malo više kretanje korisno, posebno za one koji rade vrlo malo aktivnosti“, rekao je Paluch.
Ništa od ovoga ne znači da ne bismo imali koristi od napornijeg rada tela na druge načine.
Pola sata intenzivne aktivnosti svakog dana može biti veliki podsticaj za one od nas koji puno sedimo. Ubacivanje malog treninga snage u starosti može pomoći našem mozgu da ostane oštar, a da naša srca i kosti ostanu zdravi i jaki.
Ali ako ništa drugo, usmeravanje našeg cilja na najmanje 6.000 do 8.000 koraka pre spavanja može biti daleko lakši korak ka dužem životu.