Naša studija, objavljena u saradnji sa UNICEF-om, istražila je kako su ljudi u 97 zemalja kupovali namirnice tokom 15 godina. Globalno, zabeležen je ogroman porast broja supermarketa i prodavnica brze hrane. Takođe, primećeno je da ljudi troše više novca u ovim prodavnicama i na njihovim online platformama.
Međutim, ovo je imalo negativan uticaj na naše zdravlje. U zemljama sa najviše lanaca prodavnica hrane po osobi, ljudi kupuju više nezdrave hrane i češće su gojazni. Ova situacija predstavlja ozbiljnu pretnju javnom zdravlju.
Naša studija analizirala je podatke iz industrije hrane kako bismo razumeli promene u sektoru maloprodaje hrane. Istražili smo vrste prodavnica, koliko ljudi troši i koliko nezdrave prerađene hrane se prodaje. Ove trendove povezali smo sa promenama u stopama gojaznosti koristeći podatke iz velike globalne inicijative.
Otkrili smo da je gustina lanaca prodavnica hrane porasla globalno za 23,6 procenata u poslednjih 15 godina. U zemljama sa visokim prihodima, očekivano je da ima više ovih prodavnica po osobi, ali u zemljama sa niskim i srednjim prihodima broj raste najbrže.
Brza urbanizacija, rast prihoda i potražnja kupaca znače da velike maloprodajne kompanije vide ove zemlje kao nove potencijalne tržišta. Na primer, gustina lanaca prodavnica hrane povećana je za oko 21 procenat godišnje u Mjanmaru, 18 procenata u Vijetnamu i 12 procenata u Kambodži.
Podaci naše studije takođe pokrivaju porast online kupovine hrane. Na primer, globalna potrošnja na online kupovinu hrane porasla je za 325 procenata u 2023. u poređenju sa 2014. godinom. U 27 zemalja koje smo analizirali, ljudi u Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Sjedinjenim Američkim Državama su najviše trošili.
