Istraživanja o katastrofi svemirske letelice Challenger iz 1986. godine otkrila su da su ključni donosioci odluka radili sa malo sna, što je dovelo do zabrinutosti da je umor uticao na njihov sud. Slično tome, ekološka katastrofa uzrokovana ispuštanjem nafte Exxon Valdez 1989. godine takođe je pokazala da su problemi sa snom doprineli nesreći. Iako ove specifične katastrofe nisu uzrokovane pomeranjem časovnika, one su povezane sa umorom, što naglašava opasnosti nedostatka sna.
Svake godine, prelazak na letnje računanje vremena nepotrebno pogoršava rizike, ometajući san miliona Amerikanaca i povećavajući verovatnoću nesreća i zdravstvenih problema. Zamislite svet u kojem bi jedna jednostavna odluka – usklađivanje naših časovnika sa prirodnim ciklusom Sunca – mogla spasiti živote i poboljšati mentalno zdravlje. To nije samo pitanje izgubljenog sata sna; to su mali poremećaji koji utiču na naše zdravlje i budućnost naše dece.
Kao neurolog specijalizovan za zdravlje sna, svedočio sam negativnim posledicama lošeg sna. Nedostatak sna ima ogromne lične i ekonomske posledice. Iako postoji obilje istraživanja koja podržavaju bolje politike sna, kao što su pomeranje vremena početka škole, ova pitanja ostaju uglavnom zapostavljena u javnim politikama.
Hronični nedostatak sna ne ostavlja samo ljude umornim. Procene govore da godišnje košta oko 411 milijardi dolara zbog izgubljene produktivnosti i troškova zdravstvene zaštite. Loš san dovodi do grešaka na radnom mestu, saobraćajnih nesreća i dugoročnih zdravstvenih problema koji opterećuju preduzeća i porodice.
Srećom, postoji rešenje. Pametnije politike sna, kao što su trajno standardno vreme i kasniji početak škole, mogu poboljšati efikasnost, zdravlje i spasiti živote. Tinejdžeri su najviše pogođena grupa u SAD-u, a istraživanja pokazuju da između 71% i 84% srednjoškolaca izveštava o nedovoljnom snu.
Više od 80% javnih srednjih i visokih škola u SAD-u počinje pre 8:30 ujutro, što prisiljava tinejdžere da se bude pre nego što su njihovi biološki satovi spremni. Ako imate tinejdžera, verovatno to vidite svaki dan: tinejdžer se bori da se probudi pre izlaska sunca, žuri napolje bez doručka, a zatim čeka u tami na školski autobus.
Tinejdžeri prolaze kroz prirodnu promenu u svojim cirkadijanim ritmovima od oko dva sata, što otežava uspavljivanje pre 11 sati uveče. Njihova tela nisu prilagođena ovim rasporedima, ali škole i društvo su stvorili sistem koji ih prisiljava da funkcionišu u najgorem mogućem stanju.
Nedostatak sna kod tinejdžera dovodi do lošijih ocena, više saobraćajnih nesreća uzrokovanih vožnjom u stanju pospanosti, kao i viših stopa depresije i anksioznosti. Pomeranje vremena početka škole na 8:30 ili kasnije moglo bi doneti 8,6 milijardi dolara ekonomiji u roku od dve godine, delimično povećanjem stope diplomiranja.
Iako postoje zabrinutosti oko povećanih troškova prevoza, neka okruga su otkrila da optimizacija autobuskih ruta može nadoknaditi troškove. Na primer, studija u Bostonu pokazala je da reorganizacija rasporeda autobusa može smanjiti broj potrebnih autobusa i poboljšati efikas
