Napredni rak može izazvati duboku apatiju kod pacijenata, što dodatno pogoršava njihovo stanje. Istraživanje je pokazalo da rak ne samo da troši telo, već i utiče na delove mozga koji kontrolišu motivaciju. Ovi nalazi otvaraju mogućnosti za nove tretmane
U istraživanju koje su sproveli naučnici, otkriveno je da rak ne samo da uzrokuje fizičko trošenje, već i preuzima kontrolu nad specifičnim delovima mozga koji su odgovorni za motivaciju. Ova pojava, poznata kao kacheksija, pogađa oko 80% pacijenata u uznapredovalim fazama bolesti, dovodeći do gubitka težine i mišićne mase, što dodatno pogoršava kvalitet života.
Tradicionalno, lekari smatraju da je povlačenje pacijenata iz života neizbežna psihološka reakcija na fizičko pogoršanje. Međutim, nova istraživanja sugerišu da apatija može biti integralni deo bolesti, a ne samo posledica fizičkog opadanja. Ovi nalazi, objavljeni u časopisu Science, dovode u pitanje decenijske pretpostavke o ovoj temi.
Naučnici su koristili napredne tehnologije kako bi pratili upalne procese u telu i analizirali aktivnost mozga tokom napredovanja bolesti. Istraživači su se fokusirali na malu regiju mozga poznatu kao area postrema, koja deluje kao detektor upale. Kada tumor raste, oslobađa citokine u krvotok, što pokreće lančanu reakciju u mozgu.
Ova reakcija dovodi do smanjenja nivoa dopamina u centrima motivacije u mozgu, što pacijentima otežava da se angažuju u aktivnostima koje su nekada voleli. Istraživanje je pokazalo da pacijenti gube volju za naporom, što dodatno pogoršava njihovo stanje.
Naučnici su takođe otkrili načine da povrate motivaciju kod miševa koji pate od kacheksije. Genetskim isključivanjem neurona koji detektuju upalu ili direktnom stimulacijom neurona za oslobađanje dopamina, uspeli su da vrate normalnu motivaciju. Ovi rezultati otvaraju mogućnosti za razvoj novih tretmana koji bi mogli poboljšati kvalitet života pacijenata obolelih od raka.
