Narcističke osobine ličnosti povezane su sa lošijim odgovorom na psihoterapijski tretman. Ovo je rezultat nemačke studije na više lokacija sa više od 2.000 učesnika koji primaju bolničku i ambulantnu psihoterapiju. Nalazi istraživačkog tima u Univerzitetskoj bolnici Jena i Univerzitetu u Minsteru, koji su sada objavljeni u časopisu Lancet Psihijatrija, mogu doprineti daljoj individualizaciji psihoterapije.
Posle Narcisa, figure iz grčke mitologije, osoba sa posebno visokim osećanjem za grandioznost i pravo naziva se narcisom. U studiji širom Nemačke sa više od 2.000 pacijenata sa stacionarne i ambulantne psihoterapije, tim istraživača iz Univerzitetske bolnice Jena i Univerziteta u Minsteru ispitao je kako narcističke dimenzije utiču na lečenje tegoba mentalnog zdravlja. U tom cilju, studijski tim je zabeležio nivo narcističkih osobina ličnosti učesnika i simptoma depresije pre i posle tretmana sa dve različite psihoterapijske metode.
Snažno narcisoidno rivalstvo povezano je sa ozbiljnijim simptomima depresije pre početka terapije u obe grupe, otkrio je tim studije. Nasuprot tome, potreba za divljenjem bila je povezana sa nižom ozbiljnošću depresije. Maike Rihter, prvi autor studije, rezimira glavne nalaze studije: „U grupi pacijenata lečenih kognitivno bihejvioralnom terapijom, narcizam je bio povezan sa lošijim odgovorom na lečenje, čak i kada narcisoidni poremećaj ličnosti nije bio u potpunosti razvijen. Posebno je negativan uticaj imala rivalska dimenzija.
Međutim, u lečenju psihoanalitičko-interakcionom terapijom, koja je razvijena posebno za osobe sa poteškoćama u međuljudskim odnosima, nisu pronađeni štetni efekti narcizma na odgovor na lečenje. Istraživači pretpostavljaju da je ova razlika između metoda lečenja nastala zbog interpersonalnih obrazaca ponašanja između pacijenta i terapeuta.
Prema prof. Nilsu Opelu, Univerzitetska bolnica Jena, dalje analize podržavaju ovu hipotezu. „Pronašli smo dokaze da su negativni efekti narcizma zasnovani na slabijoj terapijskoj vezi“, kaže Opel.
Autori nalaze nalaze važnim doprinosom razumevanju narcističkih karakteristika ličnosti i njihovom uključivanju u terapiju mentalnih poremećaja uopšte.
„Narcizam može biti relevantan faktor za mentalno zdravlje, što dovodi do toga da psihoterapija bude manje efikasna“, kaže prof. Mitja Back, Univerzitet u Minsteru. Istraživači stoga preporučuju da terapeuti pažljivo procene narcističke sklonosti svojih pacijenata i da obrate posebnu pažnju na terapijski odnos.