Nedavno istraživanje objavljeno u časopisu Dijabetes baca novo svetlo na ćelijske mehanizme koji izazivaju insulinsku rezistenciju kod dijabetesa tipa 2, bolesti koja pogađa više od 1,2 miliona ljudi samo u Kvebeku.
Dijabetes tipa 2 je složeno stanje za koje još nema leka, što ga čini hroničnim stanjem. Karakteriše ga smanjenje sposobnosti ćelija da reaguju na insulin. Ovo je poznato kao insulinska rezistencija. Ćelijski mehanizmi koji izazivaju insulinsku rezistenciju su daleko od potpunog razumevanja, ali Ferron laboratorija je posvećena unapređenju znanja na ovom frontu.
Insulin je hormon koji kontroliše nivo glukoze (šećera) u krvi. Deluje tako što se vezuje za svoj receptor, insulinski receptor, prisutan na površini ćelija u nekoliko organa kao što su mišići, masno tkivo i jetra.
Istraživanje dolazi iz laboratorije Matjea Ferona, vanrednog profesora na Odseku za medicinu na Univerzitetu u Montrealu i direktora Jedinice za istraživanje molekularne fiziologije na Institutu za klinička istraživanja u Montrealu (IRCM).
U ovoj studiji, laboratorija dr Ferona se fokusirala na protein nazvan GAS6, koji je zavisan od vitamina K. Prethodne studije su sugerisale da su kod ljudi cirkulišući nivoi GAS6 pozitivno povezani sa insulinskom rezistencijom i dijabetesom tipa 2. Međutim, mehanizam kojim GAS6 može izazvati insulinsku rezistenciju i dijabetes tipa 2 ostaje nepoznat.
Tim je uspeo da pokaže da je odsustvo GAS6 u modelima miša sprečilo insulinsku rezistenciju uzrokovanu ishranom sa visokim sadržajem masti i šećera. Nasuprot tome, kada su nivoi GAS6 u krvi veštački povećani, tim je primetio insulinsku rezistenciju.
Ovo je prvi put da je ovaj signalni put (GAS6 i AKSL) direktno umešan u insulinsku rezistenciju. Ovaj rad takođe sugeriše da GAS6 ili njegov receptor AKSL mogu biti terapeutske mete za lečenje insulinske rezistencije.
Poput insulina, GAS6 deluje na ćelije preko receptora zvanog AKSL. Ovaj rad pokazuje da AKSL nije prisutan samo u mišićnim ćelijama, već se takođe može vezati za insulinski receptor u tim istim ćelijama. Štaviše, kada se GAS6 veže za svoj receptor na mišićnim ćelijama, one više ne reaguju na insulin na isti način. Kao da GAS6 i AKSL „reprogramiraju“ insulinski odgovor.
U stvari, čini se da GAS6, vezivanjem za AKSL na površini ćelije, uvlači insulinski receptor u odeljak koji se zove endosom (koji deluje kao neka vrsta reciklažne kante za ćeliju), smanjujući sposobnost ćelije da reaguje na insulin.
Tim dr Ferona namerava da testira efekat molekula koji mogu da blokiraju AKSL aktivaciju pomoću GAS6 kod dijabetičkih modela miša. Ovo bi moglo dovesti do novog pristupa u lečenju dijabetesa tipa 2.