Možda to nikada niste shvatili, ali na našoj koži živi mnogo triliona mikroorganizama – a bušenje kože i umetanje metalnog predmeta, poznatog i kao pirsing, stvara značajan pomak u tom mikrobiomu.
Tim sa Univerziteta McGill u Kanadi, u partnerstvu sa lokalnim salonom za tetoviranje, prikupio je bris kože od 28 volontera koji su radili pirsing u ušima. Uzimanje brisa je počelo pre pirsinga, a uzorci su prikupljani u naredne dve nedelje.
Istraživači su želeli da bliže pogledaju kako bi ova iznenadna promena u okruženju mikrobioma – potencijalno menjajući sve od oblika kože do njene temperature – uticala na živote mikroorganizama koji žive u blizini.
Iz perspektive bakterija, eukariota i drugih mikroskopskih stvorenja koja kožu nazivaju domom, pirsing je kataklizmičan, apokaliptični događaj – poput ogromnog zemljotresa ili udara meteora – i to je potvrđeno u analizi mikrobioma.
„Otkrili smo da je tokom vremena novo okruženje za pirsing značajno povezano sa većom biodiverzitetom i ekološkom složenošću, sa fundamentalnim razlikama u prirodi biotičkih interakcija u poređenju sa izloženom kožom ušne školjke“, pišu istraživači u svom objavljenom radu.
Kako tim primećuje, proces pirsinga počinje sterilizacijom kože, efikasno čišćenjem ‘tla’ od mikroba i pružanjem novog prostora za useljenje nove mikrobne zajednice.
Nakon toga uočen je veći biodiverzitet i ekološka složenost. Što se tiče mikrobioma, ove oblasti su počele da bliže odgovaraju drugim vlažnim delovima kože, poput onih koje biste našli u pazuhu ili nosu.
Utvrđeno je da su bakterije Staphilococcus epidermidis i Cutibacterium acnes posebno rasprostranjene oko pirsinga. Oboje su potencijalno opasni, ali kada postoje zajedno na istom mestu, teže jedno drugom u ravnoteži.
Naravno, pirsing kože nije ništa novo: traje hiljadama godina. Međutim, ovo je prvi put da su naučnici uspeli da izbliza sagledaju kakve bi posledice mogle biti za najsitnije oblike života na površini kože.
Kao i na mnogim drugim mestima na i u našim telima, mikrobiom kože treba da bude pažljivo izbalansiran da bismo bili zdravi. Proučavanje pirsinga i njihovih posledica moglo bi nam pomoći da saznamo više o tome kako da zadržimo tu ravnotežu.
„Iz antropologije i sociologije znamo da su pirsingi jedinstveni ljudski simboli izražavanja, veze i identiteta“, kaže biolog Čarls Ksu sa Univerziteta Mekgil.
„Ovom studijom smo pokazali da pirsing kože takođe predstavlja nenamerni čin samoinženjeringa ekosistema ekološkog pejzaža koji je ljudska koža.“
