Upotreba kanabisa, bilo u medicinske ili rekreativne svrhe, postaje sve legalnija u mnogim delovima sveta, ali istovremeno postavlja ozbiljna pitanja o njegovom uticaju na fizičko i mentalno zdravlje. Nova studija istražuje vezu između teške upotrebe kanabisa i radne memorije, mentalne funkcije koja je ključna za obavljanje svakodnevnih zadataka, donošenje odluka i kontrolu ponašanja.
Šta je radna memorija?
Radna memorija je mentalna veština koja nam pomaže da držimo informacije u svom umu dok ih koristimo za rešavanje zadatka. Na primer, tokom pozivanja telefonskog broja, radna memorija omogućava da zapamtimo broj dok ga unosimo. Ova funkcija je ključna za kognitivne procese poput rezonovanja, donošenja odluka i upravljanja pažnjom.
Studija i njen značaj
Istraživači sa univerziteta u SAD-u i Kanadi analizirali su podatke iz anketa i skeniranja mozga 1.003 mladih odraslih osoba, proučavajući kako kanabis utiče na radnu memoriju. Oni su uporedili samoinstituisane navike korišćenja kanabisa sa promenama u mozgu tokom obavljanja kognitivnih zadataka.
Ova studija je jedna od najvećih na temu uticaja kanabisa na mozak, pružajući retku priliku da se dublje razume kako ova supstanca utiče na mentalne procese, posebno na radnu memoriju.
Rezultati: Uticaj teške upotrebe kanabisa
Studija je otkrila da teška upotreba kanabisa, kao i nedavna upotreba, ima vezu sa smanjenom aktivnošću u određenim područjima mozga tokom zadataka vezanih za radnu memoriju. Konkretno, područja mozga koja su bila manje aktivna uključuju dorsolateralni prefrontalni korteks, dorsomedijalni prefrontalni korteks i prednju insulu – delove koji se odnose na donošenje odluka, upravljanje pažnjom i obradu emocija.
Ovi nalazi ukazuju na to da kanabis može uticati na sposobnost izvršavanja mentalnih zadataka koji zahtevaju koncentraciju i donošenje odluka, što može biti značajan faktor u svakodnevnom funkcionisanju.
Šta je uzrok ove promene?
Prethodna istraživanja su sugerisala da nedavna upotreba kanabisa može smanjiti aktivnost u ključnim područjima mozga koja su povezana sa radnom memorijom. Štaviše, ovaj uticaj je bio evidentan čak i kada su istraživači isključili osobe koje su imale kanabis u sistemu u trenutku testiranja, što znači da je smanjenje aktivnosti moglo biti posledica same upotrebe, a ne trenutnih efekata droga.
Koji su dalji izazovi i pitanja?
Iako su ovi rezultati u skladu sa prethodnim istraživanjima, ostaje mnogo pitanja. Nije jasno šta su tačno mehanizmi koji stoje iza ovog uticaja na mozak, niti koliko su trajne promene u kognitivnim funkcijama izazvane dugoročnom upotrebom kanabisa. Takođe, faktori poput starosti i opšteg zdravstvenog stanja mogu igrati ključnu ulogu u tome kako kanabis utiče na mozak.
Iako se u ovom istraživanju sugeriše da dugoročna upotreba kanabisa može negativno uticati na radnu memoriju, istraživači ističu da je važno razumeti da privremeni simptomi povlačenja kod teških korisnika mogu takođe uticati na njihove mentalne funkcije.
Zaključak: Važnost svesnosti o upotrebi kanabisa
Za korisnike kanabisa, važno je biti svesni potencijalnih mentalnih efekata upotrebe ove supstance. Preporučuje se oprez u situacijama koje zahtevaju jaku mentalnu koncentraciju ili brzo donošenje odluka. Kao što neurolog Joshua Govin napominje, „ljudi moraju biti svesni svoje veze sa kanabisom jer naglo prestajanje može poremetiti njihovu sposobnost da se suoče sa kognitivnim izazovima.“
Kako se upotreba kanabisa globalno širi, ovakva istraživanja postaju sve važnija za razumevanje njegovih dugoročnih efekata na zdravlje. Ova studija doprinosi boljoj svesti o rizicima i prednostima upotrebe kanabisa, omogućavajući korisnicima da donose informisane odluke o njegovoj upotrebi.
