Broj koraka koje treba da hodate svaki dan da biste počeli da vidite koristi za svoje zdravlje manji je nego što se ranije mislilo, prema najvećoj analizi koja ovo ispituje.
Studija, objavljena danas u European Journal of Preventive Cardiology, otkrila je da je hodanje od najmanje 3967 koraka dnevno počelo da smanjuje rizik od umiranja od bilo kog uzroka, a 2337 koraka dnevno smanjuje rizik od umiranja od bolesti srca i krvnih sudova (kardiovaskularne bolesti).
Međutim, nova analiza 226.889 ljudi iz 17 različitih studija širom sveta pokazala je da što više hodate, to su veće koristi za zdravlje. Rizik od smrti od bilo kog uzroka ili od kardiovaskularnih bolesti značajno se smanjuje sa svakih 500 do 1000 dodatnih koraka koje hodate. Povećanje od 1000 koraka dnevno povezano je sa smanjenjem rizika od umiranja od bilo kog uzroka za 15%, a povećanje od 500 koraka dnevno povezano je sa smanjenjem umiranja od kardiovaskularnih bolesti za 7%.
Istraživači, predvođeni Maciejem Banachom, profesorom kardiologije na Medicinskom univerzitetu u Lođu, Poljska, i pomoćnim profesorom Centra za prevenciju kardiovaskularnih bolesti Ciccarone, Medicinskog fakulteta Univerziteta Johns Hopkins, otkrili su da čak i ako ljudi hodaju onoliko koliko 20.000 koraka dnevno, zdravstvene beneficije su nastavile da rastu. Još nisu našli gornju granicu.
„Naša studija potvrđuje da što više hodate, to bolje“, kaže prof. Banah. „Otkrili smo da se ovo odnosi i na muškarce i na žene, bez obzira na godine, i bez obzira da li živite u umerenom, suptropskom ili subpolarnom regionu sveta, ili u regionu sa mešavinom klime. Pored toga, naša analiza pokazuje da je potrebno samo 4.000 koraka dnevno da bi se značajno smanjila smrtnost od bilo kog uzroka, a još manje da bi se smanjila smrtnost od kardiovaskularnih bolesti.“
Postoje jaki dokazi da sedentarni način života može doprineti povećanju kardiovaskularnih bolesti i kraćem životu. Istraživanja su pokazala da nedovoljna fizička aktivnost pogađa više od četvrtine svetske populacije. Više žena nego muškaraca (32% prema 23%) i ljudi u zemljama sa višim prihodima u poređenju sa zemljama sa niskim prihodima (37% prema 16%) ne preduzimaju dovoljnu količinu fizičke aktivnosti.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, nedovoljna fizička aktivnost je četvrti najčešći uzrok smrti u svetu, sa 3,2 miliona smrtnih slučajeva godišnje povezanih sa fizičkom neaktivnošću. Pandemija COVID-19 je takođe rezultirala smanjenjem fizičke aktivnosti, a nivoi aktivnosti se nisu oporavili dve godine nakon toga.
Dr Ibadete Bitici iz Univerzitetskog kliničkog centra Kosova, Priština, Kosovo, viši autor rada, kaže: „Do sada nije bilo jasno koji je optimalan broj koraka, kako u smislu graničnih tačaka preko koje možemo početi da vidimo zdravstvene beneficije, i gornju granicu, ako postoji, i ulogu koju ovo igra u zdravlju ljudi. Međutim, moram da naglasim da su bili ograničeni podaci dostupni o broju koraka do 20.000 dnevno, pa su ovi rezultati treba potvrditi u većim grupama ljudi“.
Ova meta-analiza je prva ne samo koja procenjuje efekat hodanja do 20.000 koraka dnevno, već i sagledava da li postoje razlike u zavisnosti od starosti, pola ili mesta na svetu ljudi.
Studije koje su analizirali istraživači pratili su učesnike u proseku od sedam godina. Prosečna (prosečna) starost bila je 64 godine, a 49% učesnika su bile žene.
Kod ljudi starijih od 60 godina, veličina smanjenja rizika od smrti bila je manja nego kod ljudi mlađih od 60 godina. Kod starijih osoba, došlo je do smanjenja rizika od 42% kod onih koji su hodali između 6.000 i 10.000 koraka dnevno, dok je kod mlađih osoba koje su hodale između 7.000 i 13.000 koraka dnevno došlo do smanjenja rizika od 49%.
Prof. Banach kaže: „U svetu u kojem imamo sve naprednije lekove za ciljanje specifičnih stanja kao što su kardiovaskularne bolesti, verujem da uvek treba da naglašavamo da se promeni način života, uključujući ishranu i vežbanje, što je bio glavni junak naše analize, može biti barem isto, ili čak efikasnije u smanjenju kardiovaskularnog rizika i produženju života.“
„Još su nam potrebne dobre studije da bismo istražili da li ove koristi mogu postojati za intenzivne vrste napora, kao što su maratonsko trčanje i izazovi sa gvozdenim čovekom, iu različitim populacijama različite starosti, i sa različitim povezanim zdravstvenim problemima. Međutim, čini se da, kao sa farmakološkim tretmanima, uvek treba da razmišljamo o personalizovanju promena načina života.“
Prednosti meta-analize uključuju njenu veličinu i to što nije bila ograničena na proučavanje studija ograničenih na najviše 16.000 koraka dnevno. Ograničenja uključuju to što je to bila opservaciona studija i stoga ne može dokazati da povećan broj koraka uzrokuje smanjenje rizika od smrti, samo da je povezan sa tim. Uticaj broja koraka nije testiran na ljudima sa različitim bolestima; svi učesnici su bili generalno zdravi kada su ušli u analizirane studije.
Istraživači nisu bili u stanju da objasne razlike u rasi i socioekonomskom statusu, a metode za brojanje koraka nisu bile identične u svim studijama uključenim u ovu meta-analizu.
