Konstantne promene hormona koji vode menstrualni ciklus ne utiču samo na reproduktivnu anatomiju. Oni takođe preoblikuju mozak, a studija nam je dala uvid u to kako se to dešava.
Predvođen neuronaučnicama Elizabet Rizor i Viktorijom Babenko sa Kalifornijskog univerziteta Santa Barbara, tim istraživača je pratio 30 žena koje imaju menstruaciju tokom ciklusa, detaljno dokumentujući strukturne promene koje se dešavaju u mozgu kako hormonski profili fluktuiraju.
Rezultati, objavljeni u recenziranoj studiji u julu ove godine, sugerišu da strukturne promene u mozgu tokom menstruacije možda nisu ograničene na one regione povezane sa menstrualnim ciklusom.
„Ovi rezultati su prvi koji izveštavaju o istovremenim promenama u ljudskoj mikrostrukturi bele materije i debljini korteksa u celom mozgu koje se poklapaju sa hormonskim ritmovima vođenim menstrualnim ciklusom“, napisali su istraživači.
„Snažni efekti interakcije između mozga i hormona možda nisu ograničeni na klasično poznate regione guste receptora hipotalamus-hipofize-gonadalne osovine (HPG-osa).
Ljudi koji imaju menstruaciju će doživeti oko 450 menstruacija tokom svog života, tako da bi bilo lepo znati različite efekte koje mogu imati na telo, zaista.
Međutim, iako je to nešto što se dešava polovini svetske populacije tokom pola života, istraživanja su donekle nedostajala. Ko zna zašto. Totalna misterija. Ozbiljno .
Većina istraživanja o hormonskom efektu na mozak bila je fokusirana na moždanu komunikaciju tokom kognitivnih zadataka, a ne na same strukture.
„Ciklične fluktuacije u hormonima HPG-ose ispoljavaju moćne bihejvioralne, strukturne i funkcionalne efekte kroz delovanje na centralni nervni sistem sisara“, primetili su Rizor, Babenko i njihov tim. „Ipak, vrlo malo se zna o tome kako ove fluktuacije menjaju strukturne čvorove i informacione puteve ljudskog mozga.“
Utvrđeno je da se mikrostruktura bele materije – masne mreže neuronskih vlakana koja prenose informacije između regiona sive materije – menja sa hormonskim promenama, uključujući pubertet, upotrebu oralne kontracepcije, hormonsku terapiju koja potvrđuje pol i terapiju estrogenom u postmenopauzi.
Da bi se rešio jaz između menstruacije u našem razumevanju, tim je napravio magnetnu rezonancu svojih ispitanika tokom tri menstrualne faze: menstruacije, ovulacije i srednje lutealne. U vreme svakog od ovih skeniranja, istraživači su takođe merili nivoe hormona učesnika.
Rezultati su pokazali da se, kako hormoni fluktuiraju, menjaju i zapremine sive i bele materije, kao i zapremina cerebrospinalne tečnosti.
Konkretno, neposredno pre ovulacije, kada se povećavaju hormoni 17β-estradiol i luteinizirajući hormon, mozgovi učesnika su pokazali promene bele materije što sugeriše brži prenos informacija.
Folikul stimulišući hormon, koji raste pre ovulacije i pomaže u stimulaciji folikula jajnika, bio je povezan sa debljom sivom materijom.
Progesteron, koji raste nakon ovulacije, bio je povezan sa povećanjem tkiva i smanjenom zapreminom cerebrospinalne tečnosti.
Šta to znači za osobu koja upravlja mozgom, nije poznato, ali istraživanje postavlja temelje za buduće studije, a možda i razumevanje uzroka neobičnih, ali teških problema mentalnog zdravlja povezanih sa periodom.
„Iako trenutno ne izveštavamo o funkcionalnim posledicama ili korelacijama strukturnih promena mozga, naši nalazi mogu imati implikacije na hormonske promene u ponašanju i spoznaji“, napisali su istraživači.
„Istraživanje odnosa između mozga i hormona u mrežama je neophodno da bi se razumelo funkcionisanje ljudskog nervnog sistema na dnevnoj bazi, tokom perioda tranzicije hormona i tokom celog ljudskog životnog veka.“
