Jedan od najčešće konzumiranih lekova u SAD – i najčešće uzimani analgetik širom sveta – može učiniti mnogo više od jednostavnog uklanjanja glavobolje.
Cetaminofen, takođe poznat kao paracetamol i koji se široko prodaje pod brendovima Tilenol i Panadol, takođe može povećati rizik, prema studiji iz 2020. koja je merila promene u ponašanju ljudi kada su pod uticajem uobičajenih lekova koji se prodaju bez recepta.
„Izgleda da acetaminofen čini da ljudi osećaju manje negativnih emocija kada razmišljaju o rizičnim aktivnostima – jednostavno se ne osećaju toliko uplašeno“, objasnio je neuronaučnik Baldvin Vej sa Državnog univerziteta u Ohaju kada su rezultati objavljeni.
„S obzirom da skoro 25 odsto stanovništva u SAD uzima acetaminofen svake nedelje, smanjena percepcija rizika i povećano preuzimanje rizika mogu imati važne efekte na društvo.
Nalazi doprinose rastućem broju istraživanja koja sugerišu da se efekti acetaminofena na smanjenje bola takođe protežu na različite psihološke procese, smanjujući prijemčivost ljudi na povrijeđena osećanja, doživljavajući smanjenu empatiju, pa čak i otupljujuće kognitivne funkcije.
Na sličan način, istraživanje sugeriše da afektivna sposobnost ljudi da uoče i procene rizike može potencijalno biti izmenjena ili narušena kada uzimaju acetaminofen.
Iako bi efekti mogli biti blagi – i za sada se smatraju hipotetičkim – vredi napomenuti, s obzirom na to da je acetaminofen najčešći sastojak lekova u Americi, koji se nalazi u preko 600 različitih vrsta lekova bez recepta i lekova koji se izdaju na recept.
U nizu eksperimenata koji su uključivali preko 500 studenata univerziteta kao učesnike, Vej i njegov tim su izmerili kako jedna doza od 1.000 mg acetaminofena (preporučena maksimalna pojedinačna doza za odrasle) nasumično dodeljena učesnicima utiče na njihovo ponašanje u riziku, u poređenju sa placebom koji je nasumično dat. kontrolnoj grupi.
U svakom od eksperimenata, učesnici su morali da napumpaju balon koji nije naduvan na ekranu računara, pri čemu je svaka pojedinačna pumpa zarađivala imaginarni novac.
Njihova uputstva su bila da zarade što više imaginarnog novca tako što će što više pumpati balon, ali da vode računa da balon ne puknu, u kom slučaju bi izgubili novac.
Rezultati su pokazali da su studenti koji su uzimali acetaminofen značajno više rizikovali tokom vežbe, u odnosu na oprezniju i konzervativniju placebo grupu. U celini, oni na acetaminofenu su pumpali (i pucali) svoje balone više od kontrola.
„Ako niste skloni riziku, možete da pumpate nekoliko puta, a zatim odlučite da unovčite jer ne želite da balon pukne i izgubite novac“, rekao je Vej.
„Ali za one koji su na acetaminofenu, kako balon postaje sve veći, verujemo da imaju manje anksioznosti i manje negativnih emocija o tome koliko veliki balon postaje i mogućnost da pukne.
Pored simulacije balona, učesnici su takođe popunjavali ankete tokom dva eksperimenta, ocjenjivajući nivo rizika koji su uočili u različitim hipotetičkim scenarijima, kao što su klađenje na dnevni prihod na sportskom događaju, bandži skakanje sa visokog mosta ili vožnja automobil bez pojasa.
U jednoj od anketa, izgleda da je potrošnja acetaminofena smanjila percipirani rizik u poređenju sa kontrolnom grupom, iako u drugom sličnom istraživanju isti efekat nije primećen.
Iako ovakav eksperiment ne odražava nužno kako acetaminofen može uticati na ljude u stvarnim životnim scenarijima, na osnovu proseka rezultata na različitim testovima, tim je zaključio da postoji značajna veza između uzimanja acetaminofena i odabira većeg rizika, čak i ako se primećeni efekat čini blagim.
Uz to, oni su priznali da se očigledni efekti leka na ponašanje koje preuzima rizik takođe može tumačiti putem drugih vrsta psiholoških procesa, kao što je možda smanjena anksioznost.
„Može biti da kako se balon povećava u veličini, oni na placebu osećaju sve veću anksioznost zbog potencijalnog pucanja“, objasnili su istraživači.
„Kada anksioznost postane prevelika, oni završavaju ispitivanje. Acetaminophen može smanjiti ovu anksioznost, što dovodi do većeg preuzimanja rizika.“
Istraživanje takvih psiholoških alternativnih objašnjenja za ovaj fenomen – kao i istraživanje bioloških mehanizama odgovornih za efekte acetaminofena na izbore ljudi u ovakvim situacijama – trebalo bi da se pozabavi budućim istraživanjima, rekao je tim.
Uprkos potencijalnom uticaju dejstva acetaminofena na percepciju rizika kod ljudi, lek je ipak jedan od najvažnijih i najkorišćenijih lekova na svetu, koji Svetska zdravstvena organizacija smatra esencijalnim lekom, čak i ako postoje druga pitanja.
„Zaista nam je potrebno više istraživanja o efektima acetaminofena i drugih lekova bez recepta na izbore i rizike koje preuzimamo“, rekao je Vej.
Nalazi su objavljeni u Social Cognitive and Affective Neuroscience.
Ranija verzija ovog članka objavljena je u septembru 2020.
Naknadni komentar objavljen 2021. godine istakao je neke kritike originalne studije i njene interpretacije u medijima, skrećući pažnju na ograničenja eksperimentalne simulacije i zaključio da će biti potrebna dalja istraživanja kako bi se utvrdilo da li upotreba acetaminofena predstavlja „akutnu opasnost za zadatke svakodnevnog života“.
