Zahtevi radne nedelje, često pod uticajem školskih ili radnih rasporeda, mogu dovesti do poremećaja spavanja i lišavanja sna. Međutim, novo istraživanje predstavljeno na Kongresu ESC 2024. pokazuje da ljudi koji „nadoknade“ svoj san spavajući vikendom mogu primetiti da im rizik od srčanih bolesti pada za jednu petinu.
„Dovoljno kompenzacioni san je povezan sa nižim rizikom od srčanih bolesti“, rekao je koautor studije, gospodin Jandžun Song iz Državne ključne laboratorije za infektivne bolesti, bolnica Fuvai, Nacionalni centar za kardiovaskularne bolesti, Peking, Kina. „Asocijacija postaje još izraženija među pojedincima koji redovno doživljavaju neadekvatan san radnim danima.“
Dobro je poznato da ljudi koji pate od nedostatka sna ‘spavaju’ u slobodne dane kako bi ublažili efekte nedostatka sna. Međutim, nedostaju istraživanja o tome da li ovaj kompenzacijski san pomaže zdravlju srca.
Autori su koristili podatke od 90.903 ispitanika uključenih u projekat UK Biobank, a da bi procenili odnos između kompenzovanog spavanja vikendom i srčanih oboljenja, podaci o spavanju su zabeleženi pomoću akcelerometara i grupisani po kvartilima (podeljeni u četiri približno jednake grupe od najkompenzovanog spavanja do najmanjeg sna). ). K1 (n = 22,475 je bio najmanje kompenzovan, sa -16,05 sati do -0,26 sati (tj. ima još manje spavanja); K2 (n = 22,901) je imao -0,26 do +0,45 sati; K3 (n=22,692) je imao +0,45 do +1,28 sati, a K4 (n=22,695) je imao najviše kompenzacionog sna (1,28 do 16,06 sati).
Lišavanje sna je prijavljeno samo po sebi, a oni koji su sami prijavili manje od 7 sati sna po noći definisani su kao nedostatak sna. Ukupno 19.816 (21,8%) učesnika je definisano kao neispavani. Ostatak kohorte je možda imao povremeno neadekvatan san, ali u proseku, njihovi dnevni sati spavanja nisu ispunjavali kriterijume za deprivaciju sna – autori to prepoznaju kao ograničenje za svoje podatke.
Evidencija o hospitalizaciji i podaci iz registra uzroka smrti korišćeni su za dijagnostikovanje različitih srčanih bolesti, uključujući ishemijsku bolest srca (IBS), srčanu insuficijenciju (HF), atrijalnu fibrilaciju (AF) i moždani udar.
Sa srednjim praćenjem od skoro 14 godina, učesnici u grupi sa najviše kompenzatornog sna (kvartil 4) imali su 19% manje šanse da razviju srčane bolesti od onih sa najmanjim (kvartil 1). U podgrupi pacijenata sa dnevnom deprivacijom sna, oni sa najviše kompenzatornog sna imali su 20% manji rizik od razvoja srčanih oboljenja od onih sa najmanjim. Analiza nije pokazala nikakve razlike između muškaraca i žena.
Koautor g-din Zechen Liu, takođe iz Državne ključne laboratorije za infektivne bolesti, bolnice Fuvai, Nacionalnog centra za kardiovaskularne bolesti, Peking, Kina, dodao je: „Naši rezultati pokazuju da značajan deo populacije u savremenom društvu pati od deprivacija sna, oni koji imaju najviše „nadoknađenog“ sna vikendom imaju značajno niže stope srčanih bolesti od onih sa najmanje“.
