Deci i adolescentima koji su imali multisistemski inflamatorni sindrom kod dece (MIS-C) nakon izlaganja COVID-19 preporučuje se naknadno testiranje srčane funkcije. Nova studija iz Bostonske dečje bolnice sugeriše da ih takođe treba pratiti zbog dugoročnih neuroloških i psihosocijalnih komplikacija.
„Ako roditelji primećuju promene u ponašanju ili funkcionisanju svog deteta, to bi moglo biti povezano sa MIS-C i trebalo bi da traže podršku“, kaže vođa studije Kejtlin Rolins, MD, u Odeljenju za neurologiju i kardiološki neurorazvojni program. Kardiolozi i pedijatri koji se brinu o deci nakon MIS-C takođe treba da pitaju o mentalnom i neurološkom zdravlju deteta i da ih upute na procenu i podršku ako postoje bilo kakve nedoumice, kaže ona.
Studija, objavljena u JAMA Netvork Open, uključila je 64 dece i adolescenata koji su bili hospitalizovani sa MIS-C u Boston Children’s od novembra 2020. do novembra 2021. Šest do 12 meseci nakon otpuštanja, deca su bila podvrgnuta neurološkim pregledima i detaljnim neuropsihološkim procenama. Poređenja radi, dr Rolins i njene kolege su takođe procenile 44 braće i sestara i obližnjih prijatelja ili rođaka koji nisu imali MIS-C.
Značajno više dece sa prethodnim MIS-C imalo je abnormalne neurološke nalaze nego deca u grupi poređenja (25 prema 7%). Neuropsihološki nalazi su uključivali oštećenje radne memorije; abnormalnosti motora, koordinacije i hoda; i veće stope dijagnostikovanog ADHD-a, anksioznosti ili depresije. Deca sa prethodnim MIS-C su takođe imala veću verovatnoću da imaju psihosomatske simptome kao što su glavobolja, bol u grudima, bol u leđima, mučnina i umor i imaju tendenciju da prijavljuju niži kvalitet života.
Dr Rolins napominje da bi se mnogi od ovih simptoma mogli pripisati stresu, uključujući stres pandemije COVID-19 i način na koji je to promenilo školu i rutine dece. Pošto je studija uključila grupu za poređenje koja nije imala MIS-C – ali se suočila sa mnogim istim stresorima – ona veruje da su simptomi verovatno povezani sa MIS-C.
„Kada porodice saznaju da bi simptomi deteta mogli biti povezani sa MIS-C, uvereni su da drugi to doživljavaju“, kaže ona. „Nadamo se da će ova studija povećati svest.“
Rollins trenutno prati decu sa MIS-C već drugu godinu i nada se da će dodati MRI studije mozga da vidi da li je MIS-C izazvao bilo kakve strukturne promene.
U budućim studijama, ona se nada da će istražiti kako MIS-C predisponira decu na neurobihejvioralne komplikacije i šta bi ova deca mogla imati zajedničko sa odraslima koji prijavljuju maglu mozga nakon COVID-19. Kao član odbora u velikoj studiji RECOVER, pregledala je podatke dece koja su imala COVID-19 ili MIS-C, kao i odraslih sa dugotrajnim COVID-om.
„Ovi uslovi su veoma isprepleteni“, kaže Rollins. „Akutna bolest je veoma različita—deca sa MIS-C su veoma bolesna i često im je potrebna nega, dok odrasli mogu imati blage akutne slučajeve COVID-19, ali imaju dugotrajnu maglu u mozgu. Oba mogu biti deo istog spektra i istog mehanizmi bi mogli biti ispod.“
