Po prvi put, tim istraživača je primetio promene u načinu na koji različiti delovi mozga međusobno komuniciraju nakon što je telo osobe uronjeno u hladnu vodu. Nalazi objašnjavaju zašto se ljudi često osećaju optimističnije i budnije nakon plivanja napolju ili hladnih kupki.
Tokom istraživačkog ispitivanja, čiji su rezultati objavljeni u časopisu Biologi, zdravim dobrovoljcima je dat funkcionalni MR (fMRI) skeniranje odmah nakon kupanja u hladnoj vodi. Ovi skenovi otkrili su promene u povezanosti delova mozga koji obrađuju emocije.
Istraživački tim sa Univerziteta u Portsmutu, Univerziteta Bornmut i Univerzitetskih bolnica Dorset (UHD) regrutovao je 33 volontera za ispitivanje.
Tim je uključivao stručnjake za snimanje sa Univerziteta Bornmut i UHD, i istraživačicu ekstremnih okruženja dr Heder Masi sa Univerziteta u Portsmutu.
Dr Massei, sa Škole za sport, zdravlje i nauku o vežbanju, rekao je: „Bilo je zaista prijatno iskustvo raditi sa ovim interdisciplinarnim timom na razvoju metode i objavljivanju ovog dela istraživanja koje bi mogla da završi samo grupa sa tako raznolik skup veština.
„Sa rastućom popularnošću plivanja na otvorenom i potapanja u hladnu vodu, koje mnogi sada koriste za poboljšanje raspoloženja, odavno je trebalo da proučimo kako to može uticati na nas. Znamo toliko o uticaju uranjanja u hladnu vodu na telo , ali mozak je imao malo fokusa, prvenstveno zbog toga što je bio izazovniji za proučavanje. Tek sada kada se tehnologija razvija, možemo početi da dobijamo neki uvid.“
Dr Ala Jankuskaja, viši predavač psihologije na Univerzitetu Bournemouth, vodila je studiju. Ona je rekla: „Prednosti uranjanja u hladnu vodu nadaleko su poznate iz prethodnih studija u kojima su učesnici ispitivani kako se osećaju nakon toga, ali želeli smo da vidimo kako šok od ulaska u hladnu vodu zapravo utiče na mozak.
Svaki učesnik je došao u Institut za medicinsku sliku i vizuelizaciju Univerziteta u Bornmutu gde im je dat početni fMRI skeniranje. Zatim su uronjeni u bazen sa vodom na 20 stepeni Celzijusa na pet minuta dok su EKG i respiratorna oprema merili fiziološke reakcije njihovih tela. Nakon što su brzo osušeni, dat im je drugi fMRI skeniranje kako bi tim mogao da potraži bilo kakve promene u aktivnosti njihovog mozga.
„Svi sićušni delovi mozga povezani su jedni sa drugima na određeni obrazac kada obavljamo aktivnosti u našem svakodnevnom životu, tako da mozak radi kao celina.“ rekla je dr Jankuskaja. „Nakon što su naši učesnici otišli u hladnu vodu, videli smo fiziološke efekte—kao što su drhtavica i teško disanje. Skeniranje magnetnom rezonancom nam je zatim pokazalo kako mozak ponovo povezuje svoju vezu kako bi pomogao osobi da se nosi sa šokom.“
Poređenje snimaka pokazalo je da su se dogodile promene u povezanosti između određenih delova mozga, posebno medijalnog prefrontalnog korteksa i parijetalnog korteksa.
„Ovo su delovi mozga koji kontrolišu naše emocije i pomažu nam da ostanemo pažljivi i donosimo odluke“, rekla je dr Jankuskaja. „Kada su nam učesnici rekli da se osećaju budnije, uzbuđenije i generalno bolje nakon hladnog kupanja, očekivali smo da ćemo videti promene u povezanosti između tih delova. I to je upravo ono što smo otkrili.“
Članovi tima sada planiraju da iskoriste svoja otkrića kako bi razumeli više o ožičenju i interakcijama između delova mozga za ljude sa mentalnim zdravstvenim problemima.
„Medijalni prefrontalni korteks i parijetalni korteks imaju različite veze kada ljudi imaju stanja kao što su depresija i anksioznost“, objasnila je dr Jankovskaja.
„Učenje o tome kako hladna voda može da ponovo poveže ove delove mozga moglo bi nam pomoći da razumemo zašto je povezanost toliko različita za ljude sa ovim uslovima, i nadamo se, dugoročno, dovesti do alternativnih tretmana“, zaključila je ona.
