Za neke ljude to je sveti gral: kako usporiti starenje ili vratiti biološki sat našeg tela uprkos godinama koje prolaze. A ako je tako jednostavno kao uzimanje dnevne pilule, onda još bolje.
Vitamin D je dugo bio omiljeni kandidat jer je važan za izgradnju mišića i kostiju, koji se obično troše ili slabe kako starimo. Studije pokazuju da se bez dovoljno vitamina D povećava rizik od gubitka mišića i padova u vezi sa godinama.
Dakle, da li bi uzimanje dodatka vitamina D pomoglo u usporavanju tog opadanja, ili čak da ga preokrene?
Pa, to je komplikovano, baš kao i samo starenje. Novi pregled italijanskih istraživača ispitao je dokaze kako bi sumirao ono što znamo. Hajde da ispitamo, počevši od toga kako starenje izgleda na biološkom nivou.
Karakteristike starenja čine dugu listu ćelijskih promena, uključujući kraće telomere, nestabilne gene, molekularne oznake na našoj DNK i hronične upale.
Ali, kako Carmelinda Ruggiero, specijalista gerijatrije sa Univerziteta u Peruđi u Italiji, i kolege objašnjavaju u svom radu, ovi obeležja su „neverovatno složeni i veoma međusobno povezani“ procesi koje nije tako lako otkriti kao opšti pad fizičke snage i pokretljivosti. – prva klinička karakteristika koju lekari obično prepoznaju u starenju.
Kliničari su decenijama preporučivali suplemente vitamina D za osobe sa osteoporozom i za sprečavanje preloma kostiju jer je nedostatak vitamina D povezan sa tim stanjima.
To ima smisla jer vitamin D pomaže u apsorpciji kalcijuma. Iako se vitamin D nalazi u određenim namirnicama, može biti teško dobiti dovoljno iz ishrane ili ako se ne izlažete dovoljno suncu.
Ali novija klinička ispitivanja su otkrila da dodaci vitamina D ne moraju nužno pomoći u sprečavanju gubitka kostiju i fraktura vezanih za starenje kod inače zdravih ljudi.
Slično tome, Ruggiero i kolege su sastavili opservacione studije i klinička ispitivanja koja su ispitivala potencijalne efekte vitamina D na biološke karakteristike starenja i otkrili da nedostaju dokazi: „Do danas, dokazi… su oskudni kod ljudi i uglavnom se zasnivaju na pretkliničkim [životinjskim] modeli“.
Neke studije sugerišu da vitamin D može usporiti epigenetsko starenje jer su ljudi sa niskim nivoom vitamina D biološki stariji od onih sa adekvatnim nivoima. Dodatak vitamina D takođe može pomoći u smanjenju oštećenja DNK, ali izgleda da nema uticaja na dužinu telomera.
Takođe postoji vrlo malo dokaza o tome koja doza ili u kom uzrastu suplementi vitamina D mogu imati efekta, jer postoji tako malo studija na ljudima, a nalazi su pomešani.
Neke studije sugerišu da bi uzimanje određene doze vitamina D bilo bezbedno za opštu populaciju, ali to možda nije tačno za sve. Istraživanja pokazuju da uzimanje velikih doza vitamina D može biti štetno. Dodaci vitamina D takođe mogu da stupe u interakciju sa lekovima na recept, kao što su statini za snižavanje holesterola.
I dok bi moglo izgledati logično da se dopunjuje nizak nivo vitamina D, stručnjaci kažu da konzumiranje više vitamina u obliku suplemenata nije nužno bolje za zdravlje. To bi moglo da navede ljude da zanemare druge stvari koje mogu da urade da poboljšaju svoje zdravlje i žive duže, kao što je uravnotežena ishrana ili izlazak napolje.
„Uprkos interesovanju za suplementaciju vitamina D kao strategiji koja podržava ljudsku dugovečnost i nekim dokazima o njegovom potencijalu u moduliranju obeležja starenja, još smo daleko od tačke prelaska sa klupe na krevet“, zaključuju Ruđero i kolege.
Pregled je objavljen u Nutrienti.
