Novo istraživanje iz Nemačke pokazuje da uobičajeni nervni poremećaj sindrom karpalnog tunela (CTS) može biti predznak srčane insuficijencije kod starijih ljudi. U studiji od 164.000 ljudi, oni stariji od 60 godina koji su imali to stanje, koje uzrokuje bol, slabost i utrnulost u šaci i zglobu, imali su skoro 50% veći rizik od srčane insuficijencije.
Ali povezanost između njih dvoje je upravo to, rekao je autor studije Karel Kostev, viši naučni direktor za epidemiologiju u IKVIA u Frankfurtu. Nema dokaza da jedno uzrokuje drugo, a nalazi ne bi trebalo da izazivaju paniku kod pacijenata sa karpalnim tunelom.
Njihovi nalazi su objavljeni 12. jula u JAMA Netvork Open.
„Ove dve dijagnoze su veoma različite“, rekao je Kostev, „i između njih nema direktne veze. Za sada, dodao je, „nema razloga da se proverava srčana insuficijencija samo [na osnovu] sindroma karpalnog tunela“ ili bilo koje druge inflamatorne bolesti koja uključuje ekstremitet.
Ipak, identifikovana povezanost između CTS i srčane insuficijencije je od interesa jer su oba relativno česta, a oba su potencijalno ozbiljna. CTS pogađa između 3% i 6% odraslih, prema Američkoj akademiji porodičnih lekara.
„Sindrom karpalnog tunela je bolan poremećaj šake, uzrokovan pritiskom na nerve koji prolaze kroz zglob obično zbog upale“, napomenuo je Kostev. Ako se ne leči, može dovesti do trajne disfunkcije šake, primećuje Američka akademija ortopedskih hirurga.
Nešto više od 6 miliona odraslih Amerikanaca ima srčanu insuficijenciju, prema američkim centrima za kontrolu i prevenciju bolesti. Kostev je objasnio da se razvija kada srce ne pumpa dovoljno krvi za potrebe organizma.
„U većini slučajeva, srčana insuficijencija se razvija sporo i javlja se kod starijih ljudi“, rekao je on. Odsustvo intervencije značajno povećava rizik osobe od prerane smrti.
Ovo uočavanje veze između CTS i srčane insuficijencije nije novo, rekao je Kostev. Danska studija je bila prva koja je prijavila asocijaciju 2019.
Da bi dalje istražili odnos, Kostev i tim koji je predvodio dr Mark Luede, iz kardiološke ordinacije Bremerhaven na Univerzitetu Christian Albrechts u Kilu u Bremerhavenu, pregledali su oko 82.000 nemačkih pacijenata kojima je prvi put dijagnostikovan CTS između 2005. i 2020. isti broj bez CTS-a. Prosečna starost obe grupe bila je 53 godine. Oko dve trećine su bile žene.
Svi su zatim praćeni oko deceniju da bi se identifikovalo koji pacijenti su takođe dobili dijagnozu srčane insuficijencije. Na kraju, među pacijentima mlađim od 60 godina nije primećena nikakva povezanost rizika bilo koje vrste, iako je Kostev primetio da je teško ukazati na taj nalaz s obzirom da je srčana insuficijencija veoma retka među mlađim pacijentima.
Istraživački tim je, međutim, otkrio jasan rizik kod pacijenata starijih od 60 godina. U toj starosnoj grupi, kod 6,2% pacijenata bez CTS-a je na kraju dijagnostikovana srčana insuficijencija, u poređenju sa 8,4% pacijenata sa CTS-om.
Povezanost rizika bila je slična i kod muškaraca i kod žena, što sugeriše da se starije osobe sa karpalnim tunelom mogu suočiti sa otprilike 50% većim rizikom za razvoj srčane insuficijencije od starijih koji nemaju poremećaj šake.
Ono što je nepoznato je zašto. Jedna teorija: „CTS može biti rani simptom bolesti zvane amiloidoza“, rekao je Kostev, opisujući to kao retku bolest koja se javlja kada se protein koji se zove amiloid nakuplja u organima, uzrokujući da oni rade nepravilno.
Ali s obzirom na to da „nije svaki slučaj CTS-a povezan sa amiloidozom, niti svaka amiloidoza uzrokuje srčanu insuficijenciju“, Kostev je rekao da teorija amiloida možda neće u potpunosti objasniti vezu koju su identifikovali istraživači.
Uprkos tome, potencijalna uloga amiloidoze može biti značajna, primetio je dr Greg Fonarov, direktor Centra za kardiomiopatiju Ahmanson-UCLA u Los Anđelesu, koji je pregledao nalaze. On je primetio da je amiloidoza „nedovoljno prepoznat“ uzrok srčane insuficijencije koja se često dijagnostikuje u veoma kasnoj fazi među pacijentima sa srčanom insuficijencijom.
Fonarov je primetio da su prošla istraživanja pokazala da pacijenti sa amiloidozom „mogu imati simptome sindroma karpalnog tunela otprilike 5 do 15 godina pre srčanog oštećenja i dijagnoze srčane insuficijencije“.
On je rekao da to sugeriše da bi dijagnoza CTS-a mogla biti koristan rani pokazatelj potencijalnog porasta rizika od srčane insuficijencije.
S obzirom na to da velika većina pacijenata sa CTS ne razvija srčanu insuficijenciju, međutim, Fonarov je upozorio da „uloga rutinskog sistematskog skrininga srca onih kojima je dijagnostikovan sindrom karpalnog tunela zahteva dalje proučavanje“.
