Gubitak sposobnosti pravilnog mirisa – uobičajen senzorni deficit kako ljudi stare – može pomoći u predviđanju ili čak doprineti razvoju srčane insuficijencije, sugeriše nova istraživanja.
Studija, objavljena u časopisu Američkog udruženja za srce, dodaje sve veći broj istraživanja koja istražuju ulogu koju loš miris – čulo mirisa – može igrati u zdravlju starijih odraslih.
„Znamo da je to marker za neurodegenerativne bolesti kao što su Parkinsonova bolest i demencija“, rekao je dr Honglei Čen, vodeći autor studije i profesor na odeljenju za epidemiologiju i biostatistiku na Univerzitetu Mičigen State Universiti College of Human Medicine u East Lansingu. .
„Učimo da miris može mnogo značiti za zdravlje starijih odraslih osoba, i to nas je navelo da istražimo kako to može biti povezano sa drugim bolestima osim neurodegeneracije.“
Kako ljudi stare, nije neuobičajeno da dožive gubitak čula mirisa. Istraživanja pokazuju da skoro jedna od četiri osobe doživi oštećenje mirisa u ranim 50-im godinama. Posle 80 godina, više od polovine radi. Gubitak sposobnosti pravilnog mirisa može dovesti do nižeg kvaliteta života, uključujući gubitak zadovoljstva u hrani i povećane zdravstvene opasnosti zbog problema kao što je smanjena sposobnost otkrivanja pokvarene hrane ili mirisa curenja gasa.
Nemogućnost pravilnog mirisa može imati druge posledice. Prethodne studije su sugerisale da loš osećaj mirisa može biti rani marker za gubitak kognitivnih funkcija, otkrivajući povezanost između olfaktorne disfunkcije i nižih opštih kognitivnih performansi, pamćenja i jezika.
Pokazalo se da predviđa Parkinsonovu bolest i smatra se ranim simptomom Alchajmerove bolesti. Utvrđeno je da je disfunkcija mirisa snažan prediktor umiranja u roku od 10 godina za starije odrasle osobe i može biti potencijalni znak usporene ćelijske regeneracije ili godina toksičnog izlaganja okolini – ili oboje.
Pošto demencija i Parkinsonova bolest čine samo 22% viška mortaliteta povezanog sa lošim čulom mirisa, istraživači u novoj studiji doveli su u pitanje da li olfaktorna disfunkcija može biti marker za dalekosežnije zdravstvene probleme.
Čen i njegove kolege analizirali su podatke za 2.537 ljudi u zdravstvenoj ABC studiji Nacionalnog instituta za starenje, istraživanje međuodnosa između stanja povezanih sa starenjem, društvenih faktora i faktora ponašanja i funkcionalnih promena kod starijih osoba. Kada su se upisali u studiju 1997. i 1998. godine, učesnici su bili dobro funkcionišu odrasle osobe starosti od 70 do 79 godina koje su živele u oblastima oko Pitsburga i Memfisa u Tenesiju.
Učesnici su praćeni od trenutka kada je njihov osećaj mirisa testiran tokom njihove trogodišnje posete klinici 1999. ili 2000. godine do 12 godina, ili dok nisu imali kardiovaskularni događaj ili umrli.
Istraživači su tražili vezu između lošeg mirisa i srčanog udara, moždanog udara, angine, smrti uzrokovane koronarnom bolešću srca ili kongestivne srčane insuficijencije, koja se javlja kada srce ne pumpa kako bi trebalo. Istraživači su računali da je neko imao srčanu insuficijenciju kada je bio hospitalizovan preko noći zbog tog stanja.
Čulo mirisa je testirano tako što su učesnici njušili i identifikovali 12 stavki sa liste od četiri moguća odgovora. Za svaki tačan odgovor dat je jedan poen za ocenu od 0 do 12. Loš miris je definisan kao rezultat 8 ili manje. U prethodnim analizama ove iste grupe učesnika, istraživači su otkrili jake veze između lošeg mirisa i Parkinsonove bolesti, demencije, mortaliteta i hospitalizacije zbog upale pluća.
U novoj analizi, učesnici sa gubitkom mirisa imali su otprilike 30% veći rizik od razvoja kongestivne srčane insuficijencije od učesnika sa dobrim čulom mirisa. Nije bilo veze između gubitka mirisa i srčanih bolesti ili moždanog udara.
Čen je rekao da je ostalo nejasno da li loš osećaj mirisa može doprineti razvoju srčane insuficijencije ili ga je samo predvideo.
„Loš miris može biti povezan sa ubrzanjem starenja“, rekao je on, što je oblast koju treba dublje istražiti.
Ova oblast istraživanja je još uvek u ranoj fazi i postavlja mnoga zanimljiva pitanja, rekla je dr Khadijah Breathett, napredni kardiolog za transplantaciju srčane insuficijencije iz tima za naprednu srčanu insuficijenciju, mehaničku cirkulaciju i transplantaciju srca na Univerzitetu Indiana Health u Indijanapolisu.
„Zanima me da li je gubitak mirisa biomarker za drugi fiziološki proces“, rekao je Breathett, koji nije bio uključen u studiju. „Nema smisla da bi gubitak mirisa doveo do srčane insuficijencije.“
Od višestrukih uzroka srčane insuficijencije, bolesti srca su vodeći uzrok, rekao je Breathett, takođe redovni vanredni profesor medicine na Univerzitetu Indijana. „Gubitak mirisa nije bio povezan sa koronarnom bolešću srca u ovoj studiji, zbog čega se malo više pitam o tom odnosu.“
Breathett se takođe zapitao da li se nešto može naučiti od ljudi koji su izgubili čulo mirisa zbog COVID-19. Kod nekih ljudi ovaj simptom može trajati nedeljama ili duže. Studija je analizirala podatke prikupljene pre pandemije COVID-19.
„Ova studija ne pokazuje uzročnost“, rekla je ona. „To postavlja pitanja, ali to je dobro jer može pomoći da nas usmeri u novom pravcu za ciljeve za poboljšanje nege.“
