Neuroni koji se aktiviraju u memorijskom centru mozga dok spavamo možda ne samo da se vraćaju na prošla iskustva. Prema novoj studiji, oni bi takođe mogli da gledaju u budućnost, vežbajući aktivnost koja se još nije dogodila.
Tim predvođen istraživačima sa Univerziteta u Mičigenu analizirao je očitavanja moždanih talasa kod pacova tokom budnosti i spavanja. Očitavanja su vršena pre, tokom i nakon što su se životinje suočile sa izazovima lavirinta kako bi se procenile preferencije nervnih ćelija dok su bile van lavirinta, kao što je tokom perioda odmora.
„Mi smo se pozabavili ovim izazovom povezujući aktivnost svakog pojedinačnog neurona sa aktivnošću svih ostalih neurona“, kaže anesteziolog Kamran Diba sa Univerziteta u Mičigenu.
„Sposobnost praćenja preferencija neurona čak i bez stimulusa bila je važan napredak za nas.“
Novi pristup je značio da pored povezivanja fizičkih prostora u lavirintu sa specifičnom neuronskom aktivnošću u realnom vremenu, tim je takođe mogao da radi unazad i mapira aktivnost neurona na tačke u lavirintu dok su pacovi dremali.
Ovo je omogućeno kroz proces mašinskog učenja, vagajući međusobne odnose neurona, a ne posmatrajući ih izolovano. Na osnovu neurona koji se aktiviraju tokom spavanja, a zatim ponovo tokom sledećeg pokušaja lavirinta, pacovi nisu samo sanjali o mestima koja su već posetili u lavirintu, već su radili i na potencijalnim novim rutama.
Ovo su značajni nalazi u proučavanju prostornog podešavanja, načina na koji se aktivnost specifičnih neurona odnosi na određena mesta. Ovo podešavanje je dinamičan proces i čini se da je uključen mozak koji spava.
Kada su pacovi ponovo uvedeni u lavirint nakon spavanja, neuralna aktivnost merena tokom njihovog sna je donekle predviđala nove načine na koje su istraživali svoju okolinu. Poklapanja nisu bila precizna, ali su bila dovoljno bliska da nagoveste vezu između snova i budućih namera.
„Možemo da vidimo ove druge promene koje se dešavaju tokom spavanja, a kada vratimo životinje u životnu sredinu po drugi put, možemo potvrditi da ove promene zaista odražavaju nešto što smo naučili dok su životinje spavale“, kaže neuronaučnik Kaleb Kemere, sa Univerziteta Rajs u SAD.
„Kao da se druga izloženost prostoru zapravo dešava dok životinja spava.“
Dobro je utvrđeno da nam san pomaže da formiramo sećanja, i dok je ova studija proučavala samo pacove, verovatno je da se nešto slično dešava u ljudskim mozgovima: neka vrsta probe za buduće avanture.
Događaji u našim mozgovima koji spavaju nastavljaju da fasciniraju – utiču na sve, od načina na koji učimo do načina na koji se mozak čuva – a ova najnovija studija pruža malo više uvida.
„Nije nužno da tokom sna jedina stvar koju ovi neuroni rade jeste da stabilizuju sećanje na iskustvo“, kaže Kemere. „Ispostavilo se da neki neuroni na kraju rade nešto drugo.“
