Istraživači su pokazali kako se tumori molekularnog profilisanja mogu koristiti za pomoć u predviđanju odgovora na lečenje i preživljavanja kod pacijenata sa meningiomama, najčešćim tipom primarnog tumora mozga, prema nedavnoj studiji objavljenoj u Nature Medicine.
Nalazi naglašavaju potencijal korišćenja molekularnih podataka za poboljšanje kliničkog odlučivanja i ishoda za pacijente sa meningiomima, kaže Craig Horbinski, MD, Ph.D., direktor neuropatologije na Odeljenju za patologiju i koautor studije.
Meningiomi su tumori koji rastu iz membrana, ili moždanih ovojnica, koje okružuju mozak i kičmenu moždinu. Za razliku od drugih vrsta tumora mozga, kao što je glioblastom, meningiomi su uglavnom lokalizovani izvan mozga i retko se šire po mozgu. Takođe je malo verovatno da će metastazirati u druge delove tela.
Tretman prve linije je obično hirurška resekcija celog tumora. Međutim, mnogi od ovih tumora će se ponoviti i zahtevati naknadnu resekciju i naknadno zračenje, ali ti tretmani nisu uvek uspešni. Ako tumor nastavi da raste, može izazvati dugotrajno oštećenje mozga i kognitivna oštećenja, pa čak i smrt.
Međutim, tek u poslednjoj deceniji više pažnje je usmereno na poboljšanje strategija lečenja pacijenata sa meningiomama, čije se upravljanje nije suštinski promenilo u poslednjih 50 godina, kaže Horbinski.
„Većina biomedicinskih istraživačkih napora usmerena je na druge vrste tumora na mozgu, posebno na gliome poput glioblastoma. U poslednjih 10-ak godina raste svest da treba da uradimo nešto više za pacijente sa ovim tumorima“, rekao je Horbinski, koji je takođe profesor patologije na Odeljenju za eksperimentalnu patologiju i neurološke hirurgije.
U trenutnoj studiji, Horbinski i kolege su nastojali da bolje razumeju molekularnu biologiju meningioma i definišu molekularne biomarkere odgovora na lečenje analizom retrospektivnih podataka o više od 2.800 meningioma prikupljenih iz prethodnog prospektivnog kliničkog ispitivanja faze II.
Naučnici su koristili uparivanje rezultata sklonosti, statističku tehniku, da okarakterišu prednosti različitih stepena resekcije tumora, pored identifikacije grupe molekularno definisanih meningioma otpornih na zračenje.
Iz ove analize, autori su otkrili da je totalna resekcija tumora povezana sa dužim preživljavanjem bez progresije u svim molekularnim grupama i dužim ukupnim preživljavanjem kod proliferativnih meningioma. Tretman duralne margine, u kojem se membrana tumora hirurški resecira pored stvarnog tumora, produženo preživljavanje bez progresije u poređenju sa bez lečenja.
„Ovo govori o ideji da nije dovoljno samo izvaditi ceo tumor golim okom. Moramo da uradimo nešto u vezi sa tumorskim ćelijama za koje znamo da su još uvek tu, ali ne možemo da ih vidimo“, Horbinski rekao je.
Naučnici su takođe otkrili da tumori koji su izgubili velike delove DNK i promene u načinu na koji je genom tumora hemijski modifikovan metilacijom DNK na kraju određuju ponašanje tumora, otkrili su istraživači.
„Ta dva parametra imaju mnogo da kažu o tome kako će se ovi tumori ponašati, posebno koliko brzo će ponovo rasti i koliko će dobro reagovati na zračenje, ako će reagovati na zračenje. “, rekao je Horbinski.
Nalazi podvlače kliničku korisnost molekularnog testiranja tumora u predviđanju odgovora na tretman za pacijente sa meningiomima i drugim tipovima tumora mozga, kaže Horbinski.
„Jedan od problema koji imamo u patologiji iu onkologiji uopšte je to što je mnogo trećih platiša otporno na pokrivanje molekularnog testiranja jer ga i dalje vide kao eksperimentalno. I dalje ga vide kao da ne pruža značajne podatke za negu pacijenata i ovakve studije bi zaista trebale da odbace tu ideju“, rekao je Horbinski.
